Holandski glumac Tim napravio je životni zaokret o kojem mnogi samo maštaju. Napustio je Holandiju i užurbani London, a novi dom pronašao u jednom srpskom selu, gde je zajedno sa saradnicom Vivijen, polu-Srpkinjom rođenom u Londonu, od starog seoskog imanja stvorio pravi mali raj.
U razgovoru za Jutjub kanal Attic Life, Tim je otvoreno govorio o tome zašto je zamenio glumačku karijeru radom na zemlji, šta ga je najviše osvojilo u Srbiji, kako su ga komšije promenile, zbog čega smatra da su Srbi posebni, ali i zašto ne može da odoli domaćoj kajsijevači.
Prelazak iz gradske sredine u selo bio je postepen, ali produktivan
Mnogi su se zapitali zbog čega su zamenili evropsku metropolu srpskim selom, a naizgled sjajan život - zemljoradničkim. Ipak, Tim je naglasio da "iako je u životu sve stvar izbora, nekad život bira umesto vas", te da nije sve što na oko izgleda bajno, zapravo tako:
"Moja glumačka karijera u Holandiji nije išla baš najbolje i jednostavno mi je svega bilo pomalo dosta, jer je veoma teško stalno biti slobodan umetnik i neprestano stvarati sebi posao. Hteo sam zdravu hranu i zdrav život, i, jednostavno, nešto drugačije. Oduvek sam sanjao da sagradim svoju kuću i da imam svoju zemlju i životinje. Ipak, u jednom trenutku, više nisam mogao nazad i bilo je stvarno, stvarno, stvarno teško, ali i zabavno. Sada, kada pogledam sve što smo stvorili, izgleda neverovatno i veoma sam ponosan", istakao je Tim.
Iako im je ispočetka bilo veoma izazovno da u Srbiji provode samo nekoliko meseci godišnje kako bi gradili i obnavljali imanje, a da se kasnije vraćaju u London zbog posla, Tim otkriva da ih je jedna stvar ovde "kupila na prvu loptu".
"Ideja je bila da ovde radimo na novom projektu, a da u Londonu nastupamo, ali meni se zaista dopala sloboda - to što ovde jednostavno mogu da radim šta god poželim. Sećam se da sam rekao Vivijen da mi je grad toliko dosadio i da bi me usrećilo samo da nosim drva s jednog mesta na drugo", ispričao je Tim.
"Svake godine sam dolazila iz Londona u Vršac"
Uprkos tome što je delom srpske krvi, i Timova saradnica Vivijen po dolasku u Srbiju doživela je blagi kulturni šok, i to upravo prilikom susreta sa obimnom birokratijom, koja joj je stvarala izvestan problem zajedno sa jezičkom barijerom.
"Nikada nisam zvanično učila srpski, pa mi je i rečnik malo siromašan, ali sam se trudila odmalena. Učila sam ga kroz jednostavne, svakodnevne stvari, jer sam svake godine dolazila u Vršac kod babe i dede, pa sam tada pričala sa porodicom. Što se tiče svakodnevnice, nisam bila šokirana, osim kada treba nešto da uradim vezano za papirologiju, poput odlaska do banke ili do pošte. Takve stvari ovde traju mnogo duže nego što sam navikla", bila je iskrena Vivijen.
"Ono što sam doživela od Srba, nisam nigde drugde"
Iako su i sami topli ljudi, ističu da ih je upravo srpska srdačnost "razoružala" u poređenju sa hladnim Englezima.
"Ponekad, kada imamo goste i kada vidim kako razgovaraju, steknem utisak kao da se već od ranije poznaju. Srbi su jednostavno toliko srdačni i otvoreni prema strancima, i odmah postaju veoma lični i prijateljski nastrojeni na način koji nisam mnogo primećivala u drugim kulturama, a posebno ne u engleskoj. Postoji neka prava toplina i pravi osećaj društvenosti i to je zaista veoma posebno i jedinstveno - tako nešto nisam doživela nigde drugde”, ispričala je Vivijen.
Tim, saglasan sa Vivijen, misli da upravo u toj ljudskoj toplini može da se pronađe i lek za dobro zdravlje:
"Punim 44 godine za tri nedelje i često čujem da ne izgledam kao da imam 44. Takođe, osećam se prilično dobro. Jedem mnogo svežeg bilja i kvalitetno meso, a i stalno radim ovde na njivi. Ipak, mislim da je za zdravlje važno i da budeš društven, zar ne?".
"U Srbiji svako zna da uz malo novca napravi čudo"
Mnogi bi se složili da je u srži srpskog identiteta oduvek bila i sposobnost snalaženja. Tu osobinu prepoznali su i Tim i Vivijen, i kompletno se oduševili raznovrsnošću proizvoda koju Srbi mogu da naprave gotovo "pomoću štapa i kanapa".
"Ovde su svi veoma kreativni, mogu da prave ajvar i još svašta nešto. Svi znaju kako da fermentišu hranu i naprave svoj hleb ili sir. Sa tako malo novca i sredstava, ljudi ovde mogu mnogo toga da urade! Takođe, u Holandiji nema šanse da sami pravite alkohol i prodajete ga gostima, nasuprot situaciji ovde. To je prava Srbija, to je Balkan. To su sloboda i samoodrživost. Za mnoge ljude danas, posebno na modernom Zapadu, samoodrživ način života je nešto čemu stalno teže, dok je za mnoge Srbe to jednostavno život. I zato su veoma dobri u tome", smatra Tim.
Usvojili su mnoge srpske navike, pa i ispijanje rakije
Na pitanje koje srpske navike su "pokupili", Tim je odgovorio:
"Pa, mislim da je to više stav - da je ljudski kontakt veoma važan. Ako ljudi svrate, jednostavno prestanem da radim i sednem i razgovaram dva sata. Mislim da je to nešto što sam zaista usvojio. U Holandiji ljudi zapravo i ne pitaju kako si, već je sve uvek vezano za posao. Takođe, nikada nisam jeo pasulj, a sada ga volim, tako da su mi se promenile i neke navike u ishrani".
Osim toga, istakao je i da mu je najdraža navika to što je ispijanje viskija zamenio domaćom rakijom:
"I u Holandiji sam već pio viski, ali mislim da je rakija najbolje žestoko piće na svetu. Omiljena mi je kajsijevača. Mogu da popijem celu flašu, a da me ne boli glava - ako je rakija domaća, napravljena kod kuće i ako nema previše šećera".
Naizgled savršenom žestokom piću, uspeo je da pronađe i zamerku tokom gotovo 10 godina provedenih u Srbiji:
"Rakija je predivna, ali i veoma opasna, jer ja ne mogu da popijem samo jednu čašicu, već ne mogu da stanem kada počnem je pijem!".
Zasluge za srpski humor pripisuje klimi, a za inat istoriji
Specifičan srpski humor nije prošao nezapaženo ni kod Tima i Vivijen. Smatraju da Srbi imaju veoma dobar smisao, ali da je njegov ključan faktor ni manje ni više nego klima.
"Srpski humor je nešto veoma specifično. Takođe, mislim da, u poređenju sa severnom Evropom, to sve ima veze sa vremenom, odnosno klimom. U Holandiji je tokom cele godine sve sivo, pa su i ljudi i njihove emocije pomalo 'sive'. Sve je nekako u istom rasponu, baš kao i vreme. Ali, vi ovde imate veoma hladne zime i veoma vruća leta, pa mislim da i ljudi mogu da budu i ledeno hladni i vatreno vreli - veoma ljuti ili da pevaju od sreće i da se veoma glasno smeju. Dakle, ovde je sve ekstremnije".
Po ugledu na to, Tim i inat pokušava da razume kroz istoriju koju je naš narod proživeo:
"Mislim da inat ima veze i sa istorijom. U Holandiji su ljudi već nakon dve godine po završetku Drugog svetskog rata počeli da uče nemački jezik misleći da su Nemci, a Srbi su se 600 godina borili protiv Osmanlija i jednostavno odbijaju da se prilagode, ne prihvatajući novu stvarnost".
Uz to, okrio je i da se sa njim dobro nosi, jer ume da stavi svoj ego po strani.
"Kada znam da sam u pravu, ne moram da se svađam i ne treba mi da se druga osoba složi sa mnom, jer i ta druga osoba takođe može da bude u pravu. Ali, u Srbiji je u pravu uvek onaj najglasniji", zaključio je Tim kroz smeh.
"Otkad sam ovde, nešto u meni se promenilo"
Uprkos tome što i dalje voli London i oseća da mu pripada, Vivijen ne može da zanemari činjenicu da kvalitet života u Srbiji i Engleskoj nije isti, što se ogleda i u tome što ovde ima mnogo više vremena za spontano druženje sa prijateljima, dok bi kod svoje stare kuće na takve stvari morala da čeka i po dve nedelje kako bi ih videla samo na 2 ili 3 sata.
"Osećam da sam se, otkad sam ovde, promenila - nešto u meni se promenilo. S vremenom sam usporila i počela drugačije da gledam na stvari. Ovde se zaista osećam kao kod kuće i kao da pripadam ovoj novoj zemlji", ponosno je zaključila Vivijen.
Ni Tim ne može da zanemari da se i on promenio nakon dolaska u Srbiju, te smatra da je tek tada, kada je naučio da se služi oruđem kako bi nešto stvorio, zapravo postao muškarac:
"To je jedan od razloga zašto sam došao ovde - da pogrešim, da zabrljam, da pravim greške, da koristim svoje ruke, da me udari struja kada nešto pogrešno povežem, da zidam, pravim cement i beton, da posedujem zemlju. U Holandiji nikada ne bih mogao da posedujem ovoliko zemlje, i baš nikada ne bih mogao da priuštim sebi ovako veliku kuću. Uvek kažem da sam milioner u dinarima - i zaista se i osećam kao milioner".
(Stil/ Mondo)
