Trebalo je da znam da je moj brak mrtav čim sam videla svekrvu na aerodromu u ogromnom šeširu i ružičastom cvetnom kompletu koji je izgledao kao da je sašiven od hotelske zavese.
Podigla je obe ruke čim nas je videla i viknula: „Spremni za medeni mesec!“
U početku sam se smejala. Ne zato što je bilo smešno. Zato što je moj mozak odbijao da obradi ono što sam gledala. Stajala sam tamo u belim lanenim pantalonama, tek udata pre 18 sati, držeći pasoš, gledajući u majku svog muža kao da je slučajno zalutala na pogrešan terminal.
Onda sam pogledala Rika, a on se nasmešio. Prišao je, poljubio majku u obraz i rekao: „Mama, sigla si.“
Sećam se da sam se okrenula ka njemu veoma polako i rekla: „Šta misliš pod tim, sigla je?“
Slegnuo je ramenima kao da pitam zašto je nebo plavo. „Ja sam je pozvao.“
„Pozvao si svoju majku“, ponovila sam.
„Ne pravi tu grimasu, dušo“, rekao je Rik. „Osećala se usamljeno, a ovo je ogromno odmaralište.“
Rita mi je uputila sažaljiv osmeh, onaj koji žene daju kada već misle da padaš na nekom testu za koji nisi znala da ga polažeš.
„O, Dijana“, rekla je. „Ne dramatizuj. Nije da ću spavati između vas dvoje.“
Rik se nasmejao. Stajala sam tamo i imala sam prvu jasnu misao o svom bračnom životu, ali sada kada razmislim o tome, znaci su bili tamo mnogo pre aerodroma.
Prvi jasan znak da brak neće uspeti
Rik i ja smo se upoznali na dobrotvornoj gali koju je moja kompanija pomogla da organizuje. Doneo mi je gaziranu vodu pre nego što sam ga uopšte pitala i setio se detalja iz našeg prvog razgovora. Poslao mi je cveće u kancelariju posle našeg drugog sastanka sa porukom u kojoj je pisalo: „U slučaju da si rasejana kao i ja.“
Neko vreme, osećala sam se kao da je to to, a onda sam upoznala Ritu.
Nosila je previše parfema i govorila je o Riku kao da su ga anđeli ručno izradili i lično pozajmili ostatku čovečanstva.
„Moj sin ima najmekše srce“, rekla mi je za brančem prvi put kada smo se sreli. „Žene to koriste.“
Rik se tome nasmejao. „Mama.“ Ali se smešio dok je to govorio.
U početku su to bile sitnice. Ona mu je i dalje prala veš „jer je znala koliko voli da mu je kragna podignuta“. Zvala ga je svako jutro pre posla i svraćala do njegovog stana bez upozorenja i sama ulazila.
Jednom sam je zatekla kako reorganizuje njegovu ostavu dok je on stajao tamo, jedući grožđe, i puštao je.
Šalila sam se na tu temu svojim prijateljima. Jedna od njih, Nina, se nije smejala. Promešala je ledenu kafu i rekla: „Dijana, treba da ovo čuješ, a da ne zauzimaš defanzivan stav. Ta dinamika je čudna.“
„To je samo bliskost“, rekla sam.
„To je upletenost.“
Prevrnula sam očima u tom trenutku. Volela bih da nisam.
Venčanje je trebalo da bude drugo veliko upozorenje
Na venčanju Rita je plakala glasnije od mene. Plakala je stežući se za grudi tokom plesa majke i sina, kao da gleda kako joj muž odlazi u rat. Zatim se predugo držala Rika nakon toga. Njene ruke su bile na njegovom licu i čelu, skoro uz njegove. Šaputala mu je nešto na uvo dok su se gosti nespretno osmehivali i skretali pogled.
Dok smo se ukrcali u avion za ono što sam glupo mislila da će biti naš medeni mesec, već sam pokušavala da se smirim jer sam bila uznemirena što je moja svekrva sedela u biznis klasi preko puta prolaza od nas u istim sandalama.
Rik mi je stisnuo koleno i rekao: „Opusti se. Ovo bi i dalje moglo biti zabavno.“
Pogledala sam ga. „Za koga?“
Rita se naslonila oko svog sedišta i cvrkutala: „Ponela sam kartaške igre!“
Skoro sam htela da se iskočim kroz izlaz za slučaj opasnosti.
Medeni mesec iz pakla
Odmaralište je bilo na Svetoj Luciji. Pogled na okean, privatne vile, staze od belog kamena, palme i bazeni bez ivice. Onakva mesta za koja ljudi čuvaju godinama, jer žele jedno savršeno sećanje na početak svog braka.
Kada smo stigli, recepcionarka nas je dočekala. Rik je rezervisao sobu za svoju majku u istom delu vile, odmah pored nas. A još gore, bila je povezana unutrašnjim vratima.
Okrenula sam se ka njemu tako oštro da me je vrat zaboleo. „Reci mi da to nije ono što mislim da jeste.“
Izgledao je iskreno zbunjeno zašto sam uznemirena. „Zgodno je.“
„Za šta? Hitne slučajeve koji uključuju odrasle muškarce koji ne mogu da spavaju bez svoje mame?“
Rita je ispustila povređeni tihi zvuk. „Dijana.“
Rikovo lice se stvrdnulo na pola sekunde. „Pazi.“
To je trebalo da bude trenutak kada sam se vratila u avion i otišla kući. Umesto toga, uradila sam ono što previše žena radi kada su trenirane da očuvaju muškarčevu udobnost na račun sopstvenog zdravog razuma. Pokušala sam da to uspe.
Prvi dan je bio majstorska klasa poniženja. Gde god da sam se okrenula, ona je bila tu. Na bazenu je zurila u moj kupaći kostim i rekla: „Veoma si samouverena.“ Za vreme ručka, kada sam preko stola pružila ruku ka Riku, prekinula me je da ga pita da li se setio da popije vitamine koje je spakovala za njega.
Na večeri, ono što je trebalo da bude uz sveće i privatno pretvorilo se u nas troje jer je, prema Rikovim rečima, „mama izgledala tužno što jede sama“.
Rita je naručila za njega. Konobar je pitao Rika šta želi, i pre nego što je moj muž mogao da odgovori, njegova majka se nasmešila i rekla: „Uzeće brancina. Previše začina mu izaziva refluks noću“.
Pogledala sam Rika, čekajući da mu bude neprijatno. On je samo klimnuo glavom. „Da, brancin je u redu“.
Nešto u mojim grudima se tada utišalo. Ovo nije bio medeni mesec; ja sam bila suvišna, bila sam treća osoba. Ovo je bila veza u koju sam se mešala.
Kada smo se konačno te večeri vratili u našu sobu, zatvorila sam vrata i okrenula se ka njemu.
„Šta je sa tobom?“
Rik je već skidao sat. „Možeš li da ne započinješ svađu u ponoć?“
„Tvoja majka je na našem medenom mesecu.“
„I?“
Nasmejala sam se jer ponekad bes izlazi zvučeći oduševljeno. „I? Jesi li ozbiljan?“
Izdahnuo je kao da sam teška njegova radnica. „Dijana, ona je emotivna od venčanja. Prilagođava se.“
„Na šta? Na činjenicu da si se venčao za nekoga ko nije ona?“
Oči su mu sevale. „To je odvratno.“
„Je li?“
„Sve iskrivljavaš.“
„Ne, Rik. Konačno gledam na to pravo.“
Prešao je obema rukama preko lica i izgovorio rečenicu koja je trebalo da okonča brak na tom mestu.
„Znals si koliko smo bliski kada si se udala za mene.“
Prva bračna noć u odvojenim krevetima
Zurila sam u njega. Spavala sam na kauču u tom prelepom apartmanu dok je okean hujao napolju, a moj muž hrkao u krevetu koji smo trebali da delimo prve noći našeg medenog meseca.
Sledeće jutro je bilo još gore. Probudila sam se uz glasove. Rita je bila u našoj sobi u 7:15 ujutru. Uspravila sam se na kauču, kosa joj je bila raščupana, lice naborano od jastuka, i videla sam je kako stoji pored balkona u lavanda ogrtaču, držeći kafu iz sobne usluge kao da je njena.
„Oh, dobro“, rekla je kada me je primetila budnu. „Budna si. Rik voli jaja mekša od ovih, pa sam im rekla da pošalju drugi tanjir.“
Pogledala sam Rika. Bio je bez majice, listao je telefon, ni malo uznemiren što je njegova majka ušla u naš apartman za mladence pre doručka.
„Jesi li je ti pustio unutra?“, pitala sam.
Nije čak ni podigao pogled. „Pokucala je.“
Nasmejala sam se. „To nije isto.“
Rita je spustila poslužavnik. „Nisam želela da moja beba jede hladna jaja.“
Moj muž je imao 34 godine. Obukla sam se bez reči i sama otišla na plažu. Dva sata sam sedela pod prugastim kišobranom i gledala kako se talasi razbijaju o obalu dok sam se smirivala. Onda sam počela da plačem. Jer ispod apsurdnosti situacije krila se ponižavajuća istina koju nisam želela da izgovorim naglas: Ovo nije bilo iznenađenje za Rika. Bilo je iznenađenje samo za mene jer sam stalno verovala da će on na kraju izabrati odraslo doba.
Kada sam se vratila u sobu kasnije tog popodneva, shvatila sam da sam ostavila telefon unutra. Tiho sam otvorila vrata, već uvežbavajući svađu koju ću voditi. Dosta mi je bilo da budem ljubazna. Dosta mi je bilo da se pretvaram da je ovo čudno umesto bolesno. Onda sam čula tih, intiman smeh.
Kap koja je prelila čašu
Ušla sam dublje i zaledila se. Rik je bio bez majice na krevetu, ispružen na pokrivaču sa glavom u Ritinom krilu. Prstima ge je hranila komadićima ananasa. Jednom rukom je držala voće. Drugom mu je milovala kosu sa čela dok se smešio poluzatvorenih očiju, poput razmaženog deteta koje ušuškavaju posle predškolskog uzrasta. Nijedno od njih se nije trznulo kada me je videlo.
Nijedno od njih nije izgledalo postiđeno. Izgledalo je iznervirano, kao da prekidam nešto privatno.
Rita je prvo coknula jezikom. „Preplašila si nas.“
Samo sam stajala tamo i zurila. Rik se malo uspravio, iritiran. „Šta?“
I u tom tačnom trenutku, dok je sunčeva svetlost sekla preko kreveta, a majčina ruka i dalje posesivno počiva na njegovom ramenu, jedna misao mi je pala na pamet tako jasno da se osećala kao sečivo. Ovo je razvod.
Otišla sam do bočnog stočića, uzela telefon i pogledala Rika. „Odlazim.“ Namrštio se.
„U još jednu šetnju?“
„Ne. Zauvek.“
To je konačno privuklo njegovu pažnju. Spustio je noge sa kreveta. „Dijana, prestani.“
Rita je tiho uzdahnula, kao da joj sve ovo postaje dosadno. „Iskreno, ovaj nivo ljubomore nije zdrav.“
Polako sam se okrenula ka njoj. „Jesi li me upravo nazvala ljubomornom jer si mazila svog odraslog sina u našem krevetu za medeni mesec?“
Stisnula je usne. „Tešila sam ga. Neprijateljski si raspoložena još od aerodroma.“
Rik je ustao. „Hajde da se svi smirimo.“
Ponovo sam se nasmejala. „Nema ovde 'svi'. Tu ste ti, tvoja majka i žena koju si prevario da se uda za ovaj cirkus.“
Krenuo je prema meni sa obe ispružene ruke. „Dušo, propadaš.“
„Ne, Rik. Budim se.“
Rita je takođe ustala. „Namerno si okrutna prema njemu. Oduvek je bio osetljiv.“
Pogledala sam je pravo u oči. „I pobrinula si se da nikada ne mora da postane muškarac.“
Prvi put otkako je poznajem, društveni osmeh je potpuno nestao. Iskoračila je napred i tiho rekla: „Nisi prva žena koja je pomislila da može da stane između mog sina i mene.“
Zurila sam u nju. „Šta si upravo rekla?“
Rik je prebrzo uskočio. „Ona to ne misli tako kako je zvučalo.“
„Pa kako onda zvuči, Rik?“
Nijedno od njih nije odgovorilo. Ta tišina mi je rekla više nego bilo kakvo priznanje. Uzela sam pasoš i malu torbu preko tela koju sam ostavila pored komode. Moj kofer je još uvek bio poluraspakovan, ali odjednom me nisu zanimale haljine, sandale ili nega kože. Bilo mi je stalo samo do odlaska.
Rikov glas se pooštrio. „Dijana, ne budi smešna.“
Okrenula sam se prema njemu. „Doveo si majku na naš medeni mesec, a da me nisi pitao. Rezervisao si joj sobu pored naše sa spojnim vratima. Ona ulazi u naš apartman kad god poželi. Naručuje ti obroke, miluje te po kosi i priča o tebi kao da si joj muž.“ I brineš se da li sam ja smešna?“
Prekrstio je ruke. „Praviš od ovoga nešto prljavo jer imaš problema.“
To me je skoro oduševilo, koliko brzo je mogao da mi nabaci svoju bolest.
„Ne“, rekla sam. „Imenujem ono što si previše kukavica da bi priznao.“
Otišla sam pre nego što je mogao da odgovori. Do podneva sam promenila povratni let. Poslednjih nekoliko sati u odmaralištu sam provela sedeći na plaži sa koktelom i blokčetom iz prodavnice poklona, praveći dve liste.
- Stvari koje sam morala da uradim.
- Stvari koje više nikada ne bih ignorisala.
Druga lista je bila korisnija.
Kada sam stigla kući, ostala sam sa sestrom. Rik me je pretekao do našeg stana i imao je obraza da pošalje poruku: „Uzmi bilo koji prostor koji ti je potreban. Mama kaže da vreme provedeno odvojeno može biti isceljujuće.“
Mama kaže. Čak i tada. Čak i u ruševinama. Odgovorila sam sa pet reči.
„Moj advokat će te kontaktirati.“
To je bio prvi put da je izgleda shvatio da sam ozbiljna. Zvao je 18 puta tog dana. Onda Poslao je imejl. Zatim je poslao cveće sa porukom u kojoj je pisalo: „Ne dozvolimo da nas spoljni glasovi unište.“
Spoljni glasovi. Kao da je problem bio moj terapeut, a ne žena koja mi je spakovala odeću za medeni mesec pre nego što sam uopšte znala da je pozvana.
Ružan razvod
Proces razvoda je bio ružan na sitničav, predvidljiv način. Rik je želeo savetovanje. Rekla sam ne. Želeo je da „razjasni namere“. Rekla sam ne. Želeo je da predstavi medeni mesec kao „nesporazum o uključivanju porodice“.
Moja advokatica, prelepa žena po imenu Selest koja je nosila crveni karmin kao oružje, pročitala je tu frazu i rekla: „Uključivanje porodice? Zašto je vodio majku na medeni mesec?
Kada je konačno došlo ročište za razvod, Rik je izgledao iscrpljeno i besno. Rita je sedela iza njega u teget odelu, podignute brade, kao da prisustvuje dodeli nagrada. Nisam mogla da prestanem da zurim u apsurdnost toga. Moj muž. Moj skoro muž. Šta god da je tada bio. A iza njega, prava žena.
U jednom trenutku tokom pauze, prišla mi je u hodniku.
„Praviš grešku“, rekla je tiho.
Pogledala sam je. Zaista sam je pogledala. Izbliza sam mogla da vidim paniku ispod pudera i karmina. Ne strah za Rika. Strah od gubitka pristupa. Strah od toga da budem smeštena. Strah da budem viđena.
„Ne“, rekla sam. „Ispravljam jednu.“
Usta su joj se stisnula. „Nikada ti neće oprostiti.“
Skoro sam se nasmejala.
„Rita“, rekla sam, „računam na to.“
Razvod je okončan brže nego kod većine jer je brak bio tako kratak, a ja sam odbila da se upletem u bilo šta drugo. Nismo imali zajedničku kuću. Nismo imali dece.
Ljudi su me pitali da li me je sramota. Iskreno? Malo.
Postoji sramota u priznanju da si propustio nešto ovako veliko. Ali postoji i ponos u odlasku kada to konačno vidiš.
Ponekad još uvek razmišljam o tom aerodromu. Rita u cvetnoj odeći, Rik je ljubi u obraz, a ja stojim tamo sa koferom. Kad bih mogla da se vratim, zgrabila bih tu verziju sebe za ramena i rekla: „Ne ukrcavaj se u taj avion. Ništa dobro te tamo ne čeka.“
Ali opet, možda mi je bio potreban spektakl. Možda mi je bio potrebno da bude neporecivo.
