- Pametan čovek ne mora da izgleda pametno, dok se budala grčevito drži svog imidža i tuđeg mišljenja.
- Mudra osoba brani ono što joj je važno i ne ulazi u poteze iz kojih ne može lako da izađe.
Mudrost se ne ogleda u tome koliko se neko trudi da drugima dokaže da je pametan. Naprotiv, način na koji čovek reaguje na tuđe mišljenje, procenjuje posledice svojih postupaka i bira bitke često govori mnogo više od velikih reči. Jedna stara poslovica upravo na to upozorava.
Nije uvek lako proceniti ko je zaista mudar, a ko samo želi da ostavi takav utisak. Inteligencija, obrazovanje i mudrost nisu isto, a osoba koja mnogo govori i samouvereno iznosi svoje stavove ne mora nužno donositi dobre odluke.
Upravo zato vekovima opstaju poslovice koje na jednostavan način opisuju ljudsku prirodu. Jedna stara jevrejska poslovica glasi:
„Tamo odakle budala ne može da se izvuče, pametan čovek ni ne zalazi.“
Suština ove izreke nije u tome da mudar čovek nikada ne rizikuje ili ne greši, već u sposobnosti da pre nego što nešto učini razmisli o mogućim posledicama. Drugim rečima, nije mudrost samo pronaći izlaz iz problema – ponekad je još veća mudrost na vreme prepoznati problem u koji ne treba ulaziti.
Mudar čovek nema potrebu da svima dokazuje koliko zna
Jedna od velikih razlika između mudrosti i potrebe da se ostavi utisak jeste odnos prema sopstvenom egu.
Nerazumna osoba može imati snažnu potrebu da pred drugima izgleda pametno. Teško podnosi kada joj neko protivreči, a kritiku neretko doživljava kao lični napad. Umesto da razmisli da li u tuđim rečima ima istine, energiju može trošiti na dokazivanje da je u pravu.
Mudar čovek, s druge strane, nema potrebu da pobedi u svakom razgovoru. Može da kaže „ne znam“, da sasluša drugu stranu, promeni mišljenje kada dobije bolje argumente ili jednostavno odustane od rasprave koja nikuda ne vodi.
Ponekad je upravo sposobnost da ne pokažemo sve što znamo znak dobre procene situacije.
Nije mu najvažnije šta će drugi reći
Čoveku je prirodno da mu je stalo do mišljenja drugih, ali problem nastaje kada ono postane glavni kriterijum za donošenje odluka.
Osoba koja neprestano pokušava da zaštiti sliku koju je stvorila o sebi može početi da bira ono što će izazvati odobravanje okoline, umesto onoga što smatra ispravnim.
Tada se odluke donose zbog aplauza, pohvale ili straha od osude.
Mudriji pristup podrazumeva nešto drugo: saslušati tuđe mišljenje, ali ga ne prihvatiti automatski kao sopstveno. Mudar čovek može uzeti u obzir savet porodice, prijatelja ili kolega, ali će na kraju pokušati da proceni činjenice i sam snosi odgovornost za svoj izbor.
Nerazuman čuva sliku o sebi, mudar ono što mu je zaista važno
Nekome je najvažnije da nikada ne izgleda slabo, da uvek bude u pravu i da drugi o njemu imaju besprekorno mišljenje.
Ali potreba da se po svaku cenu sačuva reputacija može čoveka navesti na pogrešne odluke.
Mudar čovek će, nasuprot tome, biti više usmeren na ono što radi nego na to kako njegov postupak izgleda sa strane. Važniji su mu rezultat, ljudi do kojih mu je stalo i ciljevi koje želi da ostvari.
Zbog toga može prihvatiti i mogućnost da ga neko ne razume, ne podrži ili čak potceni.
Neće prihvatiti svaki zadatak samo zato što će za njega dobiti pohvalu, niti će odustati od nečega što mu je važno samo zato što se njegov izbor nekome ne dopada.
Ne veruje svakoj priči koju čuje
I u međuljudskim odnosima dobra procena igra veliku ulogu.
Ako neko čuje neprijatnu priču o partneru, prijatelju ili članu porodice, najlakše je odmah reagovati ljutnjom. Mnogo je teže zastati, proveriti činjenice i razgovarati sa osobom na koju se priča odnosi.
Upravo tu može da se vidi razlika između impulsivne reakcije i promišljenog postupanja.
Mudar čovek neće dozvoliti da jedna glasina automatski poništi sve ono što zna o osobi koju voli. To ne znači da će ignorisati upozorenja ili očigledne činjenice, već da će pokušati da ih proveri pre nego što donese zaključak.
Najvažnija razlika vidi se pre nego što nastane problem
Tu dolazimo do suštine stare poslovice.
Nerazumna osoba često prvo napravi potez, a tek onda razmišlja kako će rešiti posledice. Može preceniti svoje mogućnosti, ući u nepotreban sukob ili prihvatiti rizik koji prethodno nije dobro sagledala.
Mudar čovek pokušava da uradi suprotno – pre prvog koraka razmišlja i o poslednjem.
Jednostavan primer je penjanje na teško pristupačno mesto. Nije dovoljno razmišljati samo o tome kako stići do vrha. Treba znati i kako se bezbedno vratiti. Isto pravilo može se preneti na posao, novac, odnose i brojne velike životne odluke.
To, naravno, ne znači da mudar čovek nikada neće rizikovati. Razlika je u tome što pokušava da proceni šta može da dobije, šta može da izgubi i postoji li izlaz ako stvari krenu drugačije od očekivanog.
Zato se poruka stare poslovice može svesti na jednostavnu životnu lekciju: nije najveća mudrost izvući se iz svake nevolje. Mnogo je važnije prepoznati onu u koju uopšte ne morate da uđete.
