Nekada život priredi ljudima scenario koji ne može da se vidi ni na filmskom platnu. I baš jednu takvu životu priču čula sam od žene koja je saznala neverovatnu istinu o partnertu u momentu kada su odlučili da se venčaju. Ni on sam nije mogao ni da nasluti šta se izdešavalo u prošlosti.
Kako mnoge tajne još ni rođacima nisu obelodanjene, sagovornica je zamolila da ne otkrivamo njen identitet.
Ponovni susret
Poznajem je već 19 godina, znam koliko je maštala o srećnom braku, i spletom neverovatnih okolnosti, ponovo je uplovila u vezu sa muškarcem koji je bio njena velika ljubav iz srednje škole.
- Bila je to klinačka ljubav, sviđao mi se godinama, a i ja njemu. Međutim, putevi su nam se razišli, nismo dugo tada bili zajedno - prča mi i priseća se kako su se ponovo sreli:
- Drugarica je počela da se zabavlja sa dečkom koji se družio sa mojim sadašnjim izabranikom. Tako smo se slučajno ponovo videli posle 17 godina na jednom njenom rođendanu. Nekako, osetila sam kao da nikada nismo prekidali kontakt, bliskost je bila tu. Razmenili smo brojeve, počeli smo redovno da se čujemo, ubrzo smo našoj mladalački ljubavi dali novi šansu.
Ispostavilo se da žive i u istom delu prestonice, ali do ovog momenta im se nisu putevi ukrstili.
Venčanje i neverovatan preokret
Posle nekoliko meseci zabavljanja počeli su da žive zajedno i da renoviraju kuću. Planirali su venčanje i maštali o deci.
- Sve je išlo spontano. Momka je moja porodica odmah prihvatila, kao i mene njegova - ističe.
Znala je da je njen partner usvojen, ali nikakve informacije o biološkom roditeljima nisu postojale.
- Nikada nije o tome otvoreno pričao sa svojim roditeljima. Oni su se trudili da mu sve pruže, ali su svaki put odbijali da mu daju bilo kakvu informaciji o njegovom pravom poreklu. Na kraju, prestao je i da insisitira. U međuvremenu sam ostala u drugom stanju, što je bila najradosnija vest za nas - naglasila je.
Ali, kada su hteli da se venčaju u opštini, došli su do prvog traga koji je polako počeo da otvara vrata istine.
- Moja tetka koja radi u opštini rekla mi je da moramo da idemo u Novi Pazar da bismo uzeli izvod iz matične knjige rođenih mog muža, jer se tamo rodio. Tu mi je već nešto bilo čudno. Pitala sam se zašto bi se moja svekrva porađala u tamo, a živi u Beogradu. Otišli smo tamo, kako bismo nabavili potrebnu papirologiju za venčanje. Međutim, matični broj mog muža nije postojao. Samo su ubelezena imena roditelja i datum rođenja. Oboje smo ostali u čudu. Pretpostavljali smo da je došlo do neke greške prilikom usvajanja, ali smo se pitali kako to do sada nije rešeno - govori mi u dahu i priseća se da je zapravo do tog momenta sve oko papirologije rešavao budući svekar.
Traganje za istinom
Počeli su sami da istražuju, ne sluteći kakvu Pandorinu kutiju će otvoriti.
- Nismo znali odakle da počnemo, imali smo u rukama samo taj "čudan" izvod iz matične knjige rođenih. Venčanje smo bili ostavili po strani, kako bismo se fokusirali na istraživanje. U međuvremenu sam se i porodila, a mojoj svekrvi se naglo pogoršalo zdravstveno stanje, doživela je šlog, levu ruku vise nije mogla da koristi, otežano je pričala. Posle 7 meseci je preminula.
Tada su izgubili nadu da će bilo šta saznati, svesni da je mnoge tajne odnela u grob.
- Svekar se potom preselio kod nas, jer je i on bio bolestan, a muž i ja smo počeli da sređujemo stan u kojem su živeli, kako bismo ga izdali. Sasvim slučajno pronalazimo staru fasciklu sa dokumentima o usvajaju. Baš u tim redovima stajalo je ime biološke majke mog sadašnjeg muža. Na prvi pogled kako smo shvatili, bilo je muslimansko.
Razgovor sa svekrom i zapanjujuće saznanje
Tada odlučuju da pokušaju otvoreno da popričaju sa svekrom, koji više nije mogao da nosi teret na duši i priznao im je šta se tačno dogodilo pre 41 godinu.
- Tačno je, rodila te mlada muslimanka u 17. godini. Zaljubila se u 14 godina starijeg muškarca i tajno se viđala sa njim. Kada su roditelji saznali, nisu je naterali da abortira, jer su se plašili da više neće imati dece. Ali, kako bi izbegli sramotu, odmah po rođenju, dete je dato na usvajanje. Moja žena radila je kao babica, čula je od kolega za taj slučaj i odmah je otišla u Novi Pazar. Zato je upisano to mesto rođenja - ispričao im je svekar.
Odlučili su se da usvoje baš njega, jer su bili sigurni da majka nikad neće smeti da ga traži, zbog svojih, zbog okoline.
- Kako dugo nismo mogli da imamo dece, povukli smo sve veze da te usvojimo. Nismo te krstili, jer su ti biološki roditelji muslimani, ali smo obeležavali sve praznike u kući. Iz bolnice si odmah došao kod nas. Mi smo smo sa tom porodicom tada prekinuli kontakt, ne znam ni da li su živi, ni da li su i dalje u predgrađu Novog Pazara - bilo je sve što im je rekao svekar, moleći ih da više tu temu ne otvaraju, niti da je dalje produbljuje, bar dok je on živ.
Saznavši istinu, istovremeno kao da su osetili olakšanje, tugu, bes, dok se stvarala lavina novih pitanja.
- Kada smo čuli šta se zaista dogodilo, oboje nismo mogli da suzdržimo suze. Nismo znali šta nas je snašlo. Nakon što su nam se glave malo ohladile, shvatili smo da je najbolje da se posvetimo svom detetu i porodici, a da će ostalo sve doći na svoje mesto u svoje vreme. Zbog svekra i njegove bolesti, stavili smo pauzu na dalju istragu. Cela ova situacija samo mu je jos više pogoršala zdravlje. Ali smo sigurni da će moj suprug doći do svojih biološki rođaka kad-tad. Verujemo u Božju volju - zaključila je i dodala da su se venčali potom u opštini samo uz prisustvo kumova, ali da priželjkuju da naprve svadbu i da izgovore sudbonosno "da" i u crkvi.
