Vladimir srećno živeo sa ženom u napuštenom selu, a 2002. mu se gubi trag: Usledio nezamisliv obrt, njegova sestra nije ni slutila ovaj filmski epilog

Galina Ivanova je 2002. godine prijavila policiji nestanak svog brata, Vladimira Ivanova. Rekla je da je 51-godišnji Vladimir živeo sa svojom partnerkom, Anom Kuzminom, u selu Podbornoje, u Puškinogorskom okrugu Pskovske oblasti, ali da je posećivao sestru nekoliko puta mesečno. Međutim, kako nije čula ništa o njemu tada poslednjih šest nedelja, odlučila je da se obrati nadležnim organima za pomoć, u strahu da se njenom vratu nije nešto loše desilo.

Policija je prihvatila prijavu i počela potragu za nestalim muškarcem. Posetili su Podbornoje. Ispostavilo se da je to gotovo napušteno selo, sa samo nekoliko naseljenih kuća. Ana Kuzmina je ponovila istu priču koju je ispričala Vladimirovoj sestri: čovek je otišao na nepoznato mesto nakon porodične svađe. Policija je poslala poternice susednih regiona, ali potraga za nestalim muškarcem nije urodila plodom.

Još jedan nestanak u istom selu

Prošlo je nekoliko meseci, i već je bila 2003. godina, kada se u selu Podbornoje dogodio još jedan incident. Ovog puta, 64-godišnja Galina Volčihin je nestala. Njen bivši muž, Anton Seregin, prijavio je njen nestanak. Rekao je policiji da je planirala da se preseli u Sankt Peterburg da živi sa rođacima i ponudio joj je pomoć. Međutim, kada je stigao u Podbornoje u dogovoreno vreme, njegova bivša žena nije bila tu, a sama kuća je bila zaključana. Ona se takođe nije pojavila kod rođaka. Policija je ispitivala seljane, ali su oni jednoglasno tvrdili da je zaista otišla u Sankt Peterburg.

Čak su proslavili njen odlazak pićem, a zatim ju je Ana Kuzmina otpratila do autobuske stanice i ukrcala u autobus. Policija je pretpostavila da je Galina Volčihina otišla olako i da joj se nešto dogodilo na putu do Sankt Peterburga, ali nikada nije pronađen njen trag. Činilo se da se već dogodilo dovoljno incidenata, u selu Podbornoje su ostala samo tri stanovnika, ali mesec dana kasnije, još jedan je nestao.

Incidentni nisu prestajali

Sada je to bio 44-godišnji Vladimir Šmit. Njegov prijatelj, Sergej Efimov, rodom iz sela Ščegli, pored Podbornog, podigao je uzbunu. Efimov je rekao policiji da je nestali Šmit bio izuzetno povučena osoba, vreme je provodio uglavnom u svom gotovo napuštenom selu i da je često posećivao susedni Ščegli da ćaska i pije sa meštanima. 

Policijski službenici su bili zbunjeni – ovo je već bio treći stanovnik Podbornog koji je nestao bez traga.

Nezamisliv obrt

Telo žene je pronađeno u jezeru u blizini Podbornog. Lokalni stanovnici su odmah identifikovali žrtvu kao 69-godišnju Ljubov Baskakovu, pretposlednju stanovnicu sela Podborno, koja je tamo posedovala vikendicu. Uzrok njene smrti bio je udarac teškim predmetom. Nije bilo sumnje da je to bio namerni zločin.

Sada je policija imala sve razloge da veruje da je nepoznata osoba lišila života i preostale nestale ljude. Svi ​​slučajevi nestalih osoba spojeni su u jedan.

Ana Kuzmina bila je jedina preostala stanovnica sela Podbornoje. Detektivi su se zainteresovali za njen identitet, raspitivali se i bili su zapanjeni: Ana Kuzmina je rođena 1952. godine u Groznom, ali je kasnije živela u Naljčiku, glavnom gradu Kabardino-Balkarske Republike. Tamo je 1993. godine osuđena na devet godina zatvora zbog ubistva sopstvene majke!

Nakon osam godina odsluženja, puštena je na uslovnu slobodu i preselila se u selo Podbornoje u Pskovskoj oblasti. Policija nije imala direktne dokaze koji bi potvrdili Kuzmininu krivicu, ali su im instinkti govorili da je to ona. Pošto su dobili nalog za pretres, otišli ​​su u njenu kuću.

Tokom pretresa, policija je primetila kalendar koji visi na zidu. Bilo bi u redu, ali je bio od prošle godine i jedan datum je bio precrtan. Kada su Kuzminu pitali šta to znači, ona je samouvereno izjavila da joj je muž umro tog dana.  Ana nije imala zvaničnog muža, ali je imala partnera, Vladimira Ivanova, istog onog koji je bio prvi stanovnik Podbornog koji je nestao.

Činjenica da je tako sigurno izjavila da joj je nevenčani suprug umro, još više je podgrejala sumnje policije. Detektivni su je potom odveli na ispitivane i naterali da progovori.

Ubrzo je Kuzmina počela da daje iskaz koji je čak i iskusne policajce naterao na jezu. Kuzmina je ubila Vladimira Ivanova tokom svađe. Nakon toga, rešila se tela, sakrivši ga u močvari. Nije se pokajala zbog svojih postupaka, već je precrtala datum smrti svog muža na kalendaru kako ne bi zaboravila da ga se seti na godišnjicu.

Izgubivši muža, Kuzmina je ostala bez prebijene pare, ali su joj komšije pomogle. Galina Volčihin je bila posebno podrška. Samo nekoliko meseci kasnije, penzionerka je odlučila da se preseli kod rođaka u Sankt Peterburgu. Njen odlazak je zaista bio proslavljen, a Kuzmina je trebalo da je isprati do autobuske stanice, ali su prvo svratile do penzionerkine kuće da pokupi njene stvari.

Tamo je shvatila da je cela penzija ukradena i ko je krivac, Kuzmina je i nju usmrtila, ne želeći da opet završi iza rešetaka.

Kada je shvatila šta je uradila, sahranila je penzionerkino telo u svom podrumu. Neko vreme kasnije, Vladimir Šmit je došao da poseti Kuzminu. Sedeli su neko vreme, pili, a onda je Šmit rekao Ani da je sumnja da je umešana u nestanak Ivanova i Volčihina. Ove reči su bile Šmitova smrtna presuda. Šmitovo telo bacila je u močvaru.

Što se tiče Ljubov Baskakove, ona nije učinila ništa loše Ani, ali je osećala da je Baskakova gleda sa neodobravanjem i sumnjom, što je značilo da je morala da se reši i nje...

Priznanje Ane Kuzmine trajalo je nekoliko sati. Policijski službenici su primetili da se nakon toga činilo da se oseća bolje i da je postala mnogo mirnija. Kuzminoj je naređeno da se podvrgne psihijatrijskom pregledu, koji je, na iznenađenje detektiva, proglasio da je potpuno uračunljiva. Na suđenju, Ana Kuzmina je očajnički pokušavala da izazove sažaljenje i saosećanje, ali bezuspešno: osuđena je na 21 godinu zatvora.

Selo Podbornoe je od tada potpuno napušteno. Ana Kuzmina je 2019. godine umrla u zatvoru.