Ruski psihologAleksandar Švab intervjuisao je dve žene. U svojim intervjuima došao je do saznanja kako roditelji mogu da unište budućnost svog deteta. Problem se može ispoljiti u kasnijoj životnoj dobi, ali je moguće te probleme i rešiti. Njegov tekst sa portala "Dzen" vam prenosimo u celosti.
Kako roditelji mogu da unište budućnost svoje dece?
Lena ima 42 godine. Roditelji su se oduvek trudili da ima sve. Najbolje univerzitete, poklone, stanove. Ako je trebalo, pomagali su novcem, a ako bi naišla na problem, rešavali su ga umesto nje.
Danas iza sebe ima dve diplome i tri razvoda. Na papiru ozbiljna biografija, a u stvarnosti nema ni profesiju, ni porodicu, ni oslonac.
Izgleda negovano, ali u očima joj je večiti umor i pitanje: "A zbog čega je sve ovo bilo?"
Kaže majci: "Ne razumem zašto mi ništa ne ide. Možda sam ja nekako pogrešna."
Nije pogrešna, samo je lišena najvažnijeg, iskustva da sama savladava teškoće.
Roditelji su joj sa puta uklonili sve kamenje. A sada je život dočekuje hladnoćom na koju nije spremna.
Marina – "sve sama"
Marina ima 45 godina. Odrasla je u porodici u kojoj je uvek nedostajalo novca. Da bi kupila odeću i udžbenike, radila je još kao tinejdžerka. Na fakultetu je učila noću, da bi ostala na budžetu.
Danas ima ono najvažnije – osećaj: "ma koliko bilo teško, ja ću se snaći".
U čemu je razlika?
Lena je dobila sve osim volje. Voleli su je, ali je bila prezaštićena. Marina je dobila malo, ali je naučila da se bori i baš to je postalo njen kapital.
Zašto jedna puca, a druga izrasta u snažnu osobu?
Temelj uspešnosti je volja.
Jednostavnije rečeno, to je veština da uložiš trud čak i kada ti se ne želi. Leni su roditelji uklanjali sve prepreke. Nije naučila da "trenira" tu veštinu.
Marini je sam život postao sprava za vežbanje volje.
Eksperiment sa mančmelou bombonama: deca koja su mogla da sačekaju i ne pojedu slatkiš odmah, u odraslom dobu postizala su više. Ne zbog bombone, već zbog sposobnosti da regulišu svoje želje.
Savremena istraživanja neuropsihologije pokazuju: volja radi kao mišić. Ako se ne trenira, ona slabi. Ako se preopterećuje, ona puca. Ali uz razumnu vežbu postaje jača.
Zato deca koju su previše čuvali u odraslom dobu ostaju nenaoružana. A ona koja su se susretala sa teškoćama, postaju izdržljivija.
Greška koju deca ne praštaju
Kada roditelji sve rade umesto deteta, oni mu kradu glavno iskustvo, umeće da se snađe sam.
Kasnije odrasla deca često kažu: "Ukrali su mi sposobnost da izdržim kad je teško."
Šta roditelji mogu da urade?
Dajte male zadatke, na primer: da samo zaradi za nešto, da pomogne u kući, da reši sukob. Ne uklanjajte svaku prepreku s njihovog puta. Neka pokušaju i neka greše.
Objašnjavajte da trud nije kazna, već način da oseti snagu.
Šta odrasle žene mogu da urade?
Volja može da se razvije i u zrelom dobu: Počnite od malih izazova i završavajte jednostavne poslove do kraja.
Gradite naviku: "započnem i završim".
Učite da izdržite nelagodnost i da u njoj vidite ne neprijatelja, već rast. Kada ljudi dođu kod mene, često vidim: ceo život su ih štitili od teškoća i sada ne znaju kako da se nose sa svetom.
Počinjemo od jednostavnih koraka:
- učimo da izdržimo neprijatnost,
- formiramo naviku da završimo započeto,
- postepeno širimo zonu snage.
I to funkcioniše. Čovek počinje da oseća ukus sopstvenih pobeda.
