Boja očiju kod ljudi jedna je od najupečatljivijih fizičkih karakteristika i znatno varira među pojedincima i populacijama. Nijanse se kreću od najčešće braon, preko zelene i lešnik, pa sve do plave, sive, pa čak i veoma retkih ljubičastih tonova. Pored estetskog značaja, boja očiju otkriva mnogo i o genetici – složenim procesima nasleđivanja i međusobnog delovanja više gena.
Kako se određuje boja očiju?
Genetika boje očiju nije jednostavan proces "od mame ili tate", već rezultat složenih poligenski uslovljenih interakcija. Najvažniju ulogu imaju geni OCA2 i HERC2 na 15.hromozomu, i oni određuju koliko melanina (pigmenta) će se akumulirati u šarenici (irisu).
Visok nivo melanina → braon oči (najčešće u svetu)
Umeren nivo melanina → lešnik ili zelene oči
Nizak nivo melanina → plave ili sive oči
Osim same količine melanina, presudni su i njegova raspodela i gustina u slojevima irisa, što stvara suptilne varijacije čak i među ljudima koji na prvi pogled imaju istu boju očiju.
Uloga nasleđivanja
Nekada se verovalo da je nasleđivanje boje očiju jednostavno – braon je dominantna, plava recesivna. Međutim, moderna genetika pokazala je da to nije baš tako jednostavno. Boja očiju se nasleđuje od oba roditelja kroz više gena, pa se dešava da dete ima nijansu koja na prvi pogled "ne liči ni na jednog roditelja", već potiče od baka, deka ili ranijih generacija.
Neki primeri:
- Oba roditelja plave oči → dete će najčešće imati plave oči, ali je teorijski moguće da se pojavi i svetlija nijansa sive.
- Oba roditelja braon oči → najveće šanse da i dete ima braon, ali su moguće i zelene ili lešnik nijanse.
- Jedan roditelj plave, drugi braon → dete može imati braon, plave ili lešnik oči, u zavisnosti od kombinacije gena.
Genetika i tablica verovatnoće
Boja očiju roditelja Moguća boja očiju deteta
Oboje braon Braon, lešnik, zelena
Braon + Plava Braon, plava, lešnik
Oboje plava Plava
Braon + Zelena Braon, zelena, lešnik
Oboje zelena Zelena, lešnik, plava
Ova tabela pomaže da se vizualizuje verovatnoća, ali nije potpuno precizna, jer na ishod utiče više od 16 gena, a ne samo jedan ili dva. Zato predviđanje boje očiju nikada nije 100% sigurno.
Retke varijacije – heterohromija
Pored uobičajenih nijansi, kod nekih osoba javlja se heterohromija – stanje kada su oči različite boje ili kada jedno oko ima više nijansi. Ona nastaje zbog neravnomerne raspodele melanina između šarenica ili čak unutar jedne šarenice. Heterohromija može biti nasledna ili stečena usled povrede, bolesti ili genetske mutacije.
Zaključak
Dete boju očiju nasleđuje od oba roditelja, ali ne direktno "kopira" od mame ili tate. Boja se određuje kroz složenu kombinaciju više gena, od kojih najveću ulogu imaju OCA2 i HERC2. Zbog toga je moguće da dete ima potpuno neočekivanu nijansu, pa čak i da se jave retke pojave poput heterohromije. Nauka o genetici boje očiju pokazuje koliko je ljudska priroda složena i jedinstvena, čak i u jednoj naizgled "maloj" karakteristici kao što je boja očiju.
