Tolstoj je govorio da sve srećne porodice liče jedna na drugu: A psiholog Milivojević kaže da se sve nesrećne prepoznaju po ovakvom ponašanju deteta

Lav Nikolajevič Tolstoj je zapisao:
„Sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.“
Ta rečenica do danas nosi snažnu poruku – jer dok ljubav i harmonija donose sigurnost, nesklad i sukobi unutar porodice ostavljaju duboke tragove, posebno na deci.

Deca su izuzetno osetljiva na atmosferu u domu. Ako odrastaju u sredini gde vladaju svađe, alkoholizam, zanemarivanje ili nasilje, to direktno utiče na njihovu psihu i razvoj. Stručnjaci naglašavaju da posledice nisu uvek odmah vidljive, ali da se vremenom ispoljavaju kroz ponašanje, odnose sa vršnjacima i kasnije životne izbore.

Osobine deteta iz disfunkcionalne porodice

Prema psiholozima, deca koja odrastaju u nesrećnim porodicama često pokazuju sledeće karakteristike:

• Povlačenje u sebe – izbegavaju kontakt, stidljiva su i ćutljiva.
• Nesigurnost i nizak osećaj sopstvene vrednosti – često misle da „nisu dovoljno dobra“.
• Strah od autoriteta i kažnjavanja – ne usuđuju se da izraze svoje mišljenje.
• Povećana anksioznost – stalno brinu da će pogrešiti ili razočarati roditelje.
• Odraslo ponašanje u detinjstvu – prerano preuzimaju odgovornost, brinu o braći/sestrama ili čak o roditeljima.
• Problemi u školi i sa pažnjom – teško se koncentrišu, jer misli ostaju vezane za probleme kod kuće.
• Teškoće u sklapanju prijateljstava – sumnjičavi su prema drugima, boje se odbacivanja.

Mišljenje psihologa

Psiholog dr Zoran Milivojević, poznat u regionu po radu na emocionalnoj pismenosti, naglašava:

„Dete koje odrasta u nesrećnoj porodici uči da se prilagođava pre nego da slobodno živi i razvija svoje potencijale. Takva deca često nose osećaj krivice, kao da su ona odgovorna za porodične probleme. Zato je važno da odrasli oko njih – nastavnici, rodbina, prijatelji – prepoznaju te signale i pruže im podršku.“

Zašto je podrška ključna

Najvažnije što okolina može da uradi jeste da detetu pokaže da nije samo i da nesreća u porodici nije njegova krivica. Siguran prostor, razgovor i stručna pomoć mogu umanjiti posledice koje porodični sukobi ostavljaju.