Sara Majer postala je poznata široj javnosti 2001. godine kada je kao novorođenče pronađena napuštena u višespratnoj garaži u mestu Sari, u Velikoj Britaniji. Ovaj tragični događaj izazvao je veliku pažnju medija, a mala beba, umotana u karakteristični roze peškir, ubrzo je stekla nadimak „beba u roze“. Policija i mediji su tada pokrenuli apel, nadajući se da će pronaći njene biološke roditelje.
Njen slučaj postao je predmet jedne od najgledanijih epizoda popularne emisije „This Morning“. Voditelji tog vremena, Džudi Finegan i Ričard Mejdli, držali su bebu u studiju, moleći gledaoce da pomognu u identifikaciji njenih roditelja. Sara je nakon pronalaska poverena na brigu hraniteljske porodice, koja joj je kasnije pružila dom i ljubav, a potom je usvojena.
Decenijama kasnije, Sara se ove godine ponovo pojavila u istoj emisiji, sada kao odrasla žena. Ovaj put je došla da ispriča svoju priču iz prve ruke – ne kao nepoznata beba, već kao mlada žena koja je uspela da pronađe svoje biološke roditelje i zatvori jedan veliki krug u svom životu.
Tokom intervjua, Sara je govorila o svojoj zahvalnosti prema hraniteljima i usvojiteljima, koji su joj omogućili da odraste u sigurnom i toplom domu. Otkrila je da je tokom odrastanja uvek bila obaveštena o svom poreklu, te da je imala pristup svim dostupnim informacijama, uključujući novinske članke i arhivske snimke sa vremena kada je pronađena. Uprkos teškim okolnostima u kojima je došla na svet, Sara je istakla da se oduvek osećala sigurnom u svojoj priči i da je ponosna na to ko je postala.
„Čudno je ponovo videti sve to, vratiti se na početak svoje priče i biti ovde danas“, rekla je Sara. „Kao da se krug zatvorio. Uspela sam da pronađem svoje biološke roditelje i želim im pokazati da sam dobro.“
Na pitanje o motivaciji da pronađe biološke roditelje, Sara je emotivno odgovorila da je želela da im pruži mir i potvrdi da je njena priča imala srećan kraj. „Znam da su se i oni pitali gde sam sada. Htela sam da im pokažem da sam dobro i da im pružim mir. Ja sam u miru sa tim, i oni sada mogu da zatvore tu stranicu.“
Sara je posebno istakla zahvalnost prema Vendi, policajki koja je učestvovala u slučaju njenog pronalaska 2001. godine. „Vendi je bila zaslužna za početak sticanja moje porodice“, rekla je sa velikom toplinom u glasu. „Moja biološka majka se zahvalila svima koji su brinuli o meni u pismu koje sam dobila. Količina zahvalnosti koju osećam prema svima koji su priskočili da budu moja porodica je ogromna – oni ne dobijaju dovoljno priznanja.“
Sarin otac se uključio uživo u emisiju u kojoj je gostovala. Bila je presrećna, on nije detaljisao o njihovom odnosu ali je rekao da su mu njegova vrata otvorena, da će je čekati topao dom i da nije mogao da je nađe jer ju je majka ostavila kao bebu.
Govoreći o odnosu sa biološkom porodicom, Sara je otkrila da je sa svojim ocem uspostavila kontakt i da je njihov odnos veoma topao i podržavajući. „Činjenica da smo moj otac i ja toliko slični je neverovatna. On nije ni znao da postojim. Način na koji me je prihvatio u svoju porodicu je divan. Moja baka, njegova majka, radila je u bolnici u koju sam tada bila doneta“, ispričala je.
Što se tiče majke, Sara je iskreno iznela da su vrata komunikacije otvorena i da je spremna da izgradi odnos sa njom, ali istovremeno razume da život može biti komplikovan i da je majka imala manje vremena da se nosi sa svim okolnostima. „Imala sam 24 godine da obradim svoju priču. Moja majka je imala mnogo manje vremena. Život je komplikovan“, zaključila je.
U emisiji se pojavila i Arijel Brus, ekspertkinja koja je predvodila DNK potragu za Sarinim biološkim roditeljima. Ona je objasnila kako je kombinacija forenzičke nauke, genealogije i detektivskog rada dovela do uspeha u ovom slučaju. „Sara nam je ukazala poverenje i to je bio početak. Uporedili smo njen DNK u nekoliko glavnih baza i izgradili forenzičku priču. Ali kontakt sa biološkom porodicom je tek početak – to je početak jednog doživotnog procesa“, rekla je Brus.
Stil/Blic Žena
