Gotovo pedeset godina trajala je borba Lidije Rid da sazna istinu o sudbini svog sina. Ono što je započelo kao majčina tuga zbog prerano izgubljenog deteta, pretvorilo se u jednu od najdugotrajnijih i najpotresnijih borbi protiv sistema u modernoj škotskoj istoriji. Tek sada, pred kraj sopstvenog života, ova majka dobila je priliku da svom sinu konačno priredi dostojanstvenu sahranu.
Smrt novorođenčeta i prve sumnje
Lidijin sin Geri preminuo je 1975. godine, star svega sedam dana. Kao i svaka majka koja je izgubila dete, Lidija je bila slomljena tugom, ali je verovala da će bar imati utehu u tome da ga isprati kako dolikuje. Međutim, ubrzo su se pojavile prve sumnje koje će je pratiti decenijama.
Kada je nekoliko dana nakon smrti zatražila da vidi svoje dete, Lidija tvrdi da joj je pokazana druga beba. U tom trenutku, zbunjena i u šoku, nije mogla ni da nasluti da će to biti početak dugog i mučnog puta ka istini.
Šokantno otkriće o uklanjanju organa
Godinama kasnije, Lidija je saznala da su organi njenog sina uklonjeni bez njenog znanja ili saglasnosti. Delovi tela su korišćeni za laboratorijska ispitivanja – komadi tkiva su uzimani za mikroskopske analize, dok je ostatak organa skladišten u Kraljevskoj bolnici u Edinburgu.
Ono što ovu priču čini još bolnijom jeste činjenica da Lidija ni danas ne zna šta se dogodilo sa ostatkom tela njenog sina. Ta neizvesnost i osećaj da je njenom detetu uskraćeno dostojanstvo, godinama su joj nanosili duboku emotivnu bol.
Prazan kovčeg i nova trauma
Pravi šok usledio je pre pet godina, kada su stručnjaci zaključili da kovčeg u kojem je Geri sahranjen – zapravo ne sadrži ljudske posmrtne ostatke. Ta spoznaja bila je novi udarac za majku koja je decenijama živela sa uverenjem da njen sin ipak počiva na miru.
Sudskim nalogom iz septembra 2017. godine odobrena je ekshumacija na groblju Soughton u Edinburgu. Nakon iskopavanja, ostaci iz groba prebačeni su u beli kovčeg, što je simbolično predstavljalo novi početak, ali i novo poglavlje neizvesnosti.
Nova istraga i zvanični zaključci
Država je saopštila da je nova istraga, koju su sproveli nezavisni stručnjaci, zaključila da je Geri ipak bio sahranjen u trenutku smrti. Takođe je navedeno da nema dokaza o krivičnom delu niti o nezakonitom zadržavanju organa.
Ipak, za Lidiju, ti zaključci nisu doneli potpune odgovore. I dalje ostaje pitanje šta se dogodilo sa svim delovima tela njenog sina i zašto je istina toliko dugo bila skrivena.
Majčina borba i lična bolest
2023. godine, u 76. godini života, Lidija Rid se suočila i sa sopstvenom teškom dijagnozom – bolovala je od raka debelog creva i nalazi se u Zapadnoj opštoj bolnici u Edinburgu, kad joj je stigao poziv koji je 48 godina čekala. Uprkos ozbiljnom zdravstvenom stanju, odlučila je da se na 24 sata otpusti iz bolnice kako bi prisustvovala sahrani svog sina.
Javili su joj da su prikupili delove njegovih posmrtnih ostataka koje je bolnica koristila za eksperimente.
„Bila sam očajna da ga vratim. Sada kada jesam, teško je rečima opisati kako se osećam“, rekla je kroz suze.
„Bol je bila užasna. Sada, kada mogu da ga sahranim pre nego što umrem, osećam ogromno olakšanje.“
Lidija Rid nije se borila samo za svog sina. Tokom godina postala je jedna od ključnih figura u kampanji koja je razotkrila nezakonitu praksu zadržavanja organa preminule dece u škotskim bolnicama. Nakon istrage koja je započela u bolnici Alder Hey u Liverpulu, škotski zdravstveni sistem bio je primoran da prizna razmere problema.
Procene govore da je između 1970. i 2000. godine oko 6.000 organa i tkiva zadržano u škotskim bolnicama, često bez znanja ili pristanka roditelja, a mnogi su pripadali deci.
Za Lidiju, ova sahrana ne znači kraj bola, ali znači kraj jedne iscrpljujuće borbe. Posle gotovo pola veka, njen sin će konačno dobiti ono što mu je od početka pripadalo – mir i dostojanstvo.
Iste godine, 2023. nakon što je zvanično sahranila posmrtne ostatke svog deteta, Lidija je umrla.
Stil / BBC
