Evo kako je zaista umro Nikola Tesla: Sestrić zanemeo od prizora kad je našao njegovo telo, a poslednjom željom naučnik razrešio ogromnu misteriju o sebu

Naime, mnogi su hteli njegova dela da pripišu sebi, a koliko je bilo ispred vremena, govori činjenica da ni danas najveći stručnjaci mnoge njegove ideje ne mogu da razumeju i primene u praksi.

Kako je zaista umro Nikola Tesla?

Prema zvaničnim dokumentima, Tesla je preminuo u hotelskom apartmanu 7. januara 1943. u 22 časa i 30 minuta od srčane tromboze u 87. godini života.

I pored prodaje patenata u oblasti naizmeničnih struja, Tesla odlazi na onaj svetu u dugovima.

"Nikola Tesla je umro. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli. Ono što je stvorio veliko je i, kako vreme prolazi, postaje još veće", rekao je u oproštajnom govoru Fjorelo La Gvardija, tadašnji gradonačelnik Njujorka.

Ko je pronašao Teslino telo?

Upravo je Sava Kosanović, sin najmlađe Nikoline sestre Marice, bio taj koji je pronašao telo naučnika, a o tome je pisao u svojim uspomenama:

- Kada sam 7. januara 1943. ujutro ušao u Teslinu sobu, s jednim bliskim prijateljem, Tesla je ležao mrtav. Još mršaviji i bleđi malo zgrčen, sa zaleđenim sažaljivim izrazom, gotovo osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu stajala je jedna otvorena metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvučenom slikom, poslednjom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. godine.

Vest o smrti genija je odjeknula svetom. Teslino telo bilo je dva dana izloženo u poznatoj pogrebnoj sali na Medison aveniji. Ljudi su dolazili da odaju poslednju počast velikom naučniku, a u knjigu žalosti upisivali su se državni dostojanstvenici, istaknute javne ličnosti, prijatelji, poznanici, ali i obični ljudi koji su mu se divili. Telegrami i izjave saučešća pristizali su iz svih krajeva sveta...

Posmrtni obred je održan 12. januara u Crkvi Svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu u Njujorku. Posle službe telo je kremirano. Ispraćaju Teslinih posmrtnih ostataka prisustvovalo je oko 2000 ljudi, među kojima su bile i mnoge značajne ličnosti i nobelovci. Svi vodeći njujorški listovi imali su svoje izveštače. Do juče gotovo zaboravljena ličnost, preko noći je postao osoba o kojoj priča i piše cela planeta.

Ali, i na poslednjem ispraćaju čoveka koji je svima olakšao svakodnevicu, osetio se gorak ukus u ustima.

- Episkop Dionisije iz Manastira Sv. Save (poglavar SPC u SAD) bio je informisan o vremenu i mestu sahrane. Umesto da dođe lično i održi opelo, poslao je vrlo nereprezentativnog sveštenika, neobrijanog i naizgled prljavog, koga je gospodin K. odmah otpustio. Pretpostavlja se da je episkop odbio da učestvuje zbog činjenice da je Teslino telo trebalo da bude kremirano - navodi Šarlota Mužar, dugogodišnja sekretarica diplomate i publiciste Save Kosanovića, sina Tesline najmlađe sestre Marice, u zvaničnom dokumentu koji je uputila Muzeju Nikole Tesle.

Sahrani ovog velikog genija prisustvovalo je preko 2 000 ljudi. Bilo je tu državnika, javnih ličnosti, nobelovaca, ali i stotine običnih, malih ljudi koji su se divili geniju čiji su im pronalasci olakšali život. Kovčeg je bio pokriven američkom i jugoslovenskom zastavom.

Poslednja želja Nikole Tesle

Po Teslinoj želji, ispratila ga je muzika. Na sahrani je svirao njegov prijatelj, violinista Zlatko Baloković, tada jedan od najvećih virtuoza na svetu u pratnji slovenačkog hora Slovan, a Nikola Tesla je želeo da na večni počinak bude ispraćen uz taktove sledeće dve pesme:

• Šubertovu kompoziciju "Ave Marija"
• "Tamo daleko"

A potresni stihove čuvene pesme "Tamo daleko" glase:

"Tamo daleko, daleko od mora, tamo je selo moje, tamo je Srbija. Tamo je selo moje, tamo je Srbija.

Tamo daleko, gde cveta limun žut, tamo je srpskoj vojsci jedini bio put. Tamo je srpskoj vojsci jedini bio put.

Tamo daleko gde cveta beli krin, tamo su živote dali zajedno otac i sin. Tamo su živote dali zajedno otac i sin.

Tamo gde tiha putuje Morava, tamo mi ikona osta, i moja krsna slava. Tamo mi ikona osta, i moja krsna slava.

Tamo gde Timok, pozdravlja Veljkov grad, Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad. Tamo mi spališe crkvu, u kojoj venčah se mlad.

Bez otadžbine, na Krfu živeh ja, ali sam ponosno klic’o, živela Srbija! Ali sam ponosno klic’o, živela Srbija!"

O ovome svedoči zvučni zapis koji je ostao sačuvan do današnjih dana u Njujorškom arhivu. Srpsku pesmu koja je naučnika podsećala na daleku domovinu odsvirao je Teslin prijatelj, violinista Zlatko Balaković u pratnji hora "Slovan". Telo naučnika je posle ovoga kremirano.