Pre dve godine sam napuno 50 godina i kako sam oduvao sećice sa torte rako mi se život iz korena promenio. Kao da je neko uključio prekidač u mojoj glavi. Žena je odlučila da se preseli u drugi stan. Otac joj je preminuo, a kako je ona bila jedinica, nasledila je njegov trosobni stan u centru.
Nije me ostavila, neko smo se mirno razišli, a ona je preuzela očevo nasledstvo. Kasnije sam pomislio da se razvela kako ne bismo delili to, ali ova pomisao me nije bolela.
Ona je dala otkaz na poslu, upisala neke treninge ličnog rasta, jogu, putovala do Balija kao da je u komšiluku, ali sve u svemu živi svoj život kako želi.
Moj život nije postao tužan, samo mirniji. Bio sam neverovatno srećan i slobodan. Sin ima 24 godine, završio je fakultet i već živi sa devojkom. Sada je ostalo samo da čekam unuke i da se radujem njihovoj mladoj sreći.
U poslednje dve godine počeo sam bez ikakvog opterećenja da ulazim u nove poslove i profitirao sam. Pošto je sve više novca pristizalo, počeo sam da dozvoljavam sebi da kupim neke stvari. Kupio sam čak i kafić u kraju koji sam obožavao. Sada sam prvu jutarnju kafu i kasno večernje pivo pio tu, družio se i posmatrao ljude.
Dobre dve godine sam uživao u životu. I tako, šta se desilo, verovatno... Šta se moralo desiti.
Stajao sam za šankom i ćaskao sa nekim društvom o nebitnim stvarima, kada sam video nju. Bila je mlada, imala je oko 30+ godina. Riđa, kovrdžava, visoka i mršava - baš onakav tip žene kakve ja volim.
I odjednom sam svu svoju pažnju usmerio ka njoj. Kao da sam je prepoznao. Pitam ko je pustio ovde, ovo nije mesto za nju, ovde se okupljaju vampiri. A ona se nasmeje, tim divnim osmehom od kojeg me zaboli celo telo od želje.
Rekao sam: "Moram hitno da te izvučem odavde, da te spasem, kaži gde želiš da ideš. "
"U Novi Sad," rekla je smejući se.
Seli smo u kola i krenuli za Novi Sad, Iznajmio sam sobu u hotelu iz kojeg nismo izlazili tri dana. Bio sam lud za njom, bio sam lud za njenim telom.
Onda smo se vratili kući i osetio sam se usamljeno. Počeli smo da se sastajemo, da se dopisujemo i shvatio sam da moram da je imam.
Kada je moja bivša žena čula da izlazim sa 20 godina mlađom ženom, poludela je, a ja sam ludeo za zategnutim telom moje mlade ljubavnice.
A onda me lupila realnost: "Imam pola veka, šta ću ti ja, idi traži drugu sreću," rekao sam joj jedno veče, ali ona nije htela da čuje. Htela je da mi rodi dete, da se venčamo.
"Zamisli: ja imam 65 godina, ako ne umrem do tada, a ti četrdeset i tri. Ljubomora će živog da me pojede," kažem joj iskreno a ona se smeje i kaže "To je tvoj problem".
I sada evo spremam svadbu, čekam je da kupi venčanicu, u isto vreme ću postati i deda i tata, i sramota me i nije me briga. Samo ne mogu da verujem kako me sreća našla, čime sam to zaslužio...
