Život sa toksičnom majkom napravio mi je pakao od života: Imala sam 18 kad su mi psihijatri ustanovili strašnu dijagnozu

U ovom slučaju, narcis i alkoholičar nisu dve različite osobe, već jedna žena koja je na prvi pogled prilično ugledna i društveno prihvatljiva, a činjenica da je kod kuće, iza zatvorenih vrata, emotivno i fizički mučila svoje dete, nikome nije smetala.

• kako je biti vaspitan od narcisoidne majke alkoholičarke
• kako je uspela da se izvuče iz ove situacije
• kako su efekti toksičnog roditeljstva uticali na njen život
• kako je uspela da prevaziđe posledice toksičnog vaspitanja i da li je uspela da ih potpuno prevaziđe

Detinjstvo

Radim sve klasično. Mali grad. Dvosoban stan u panelnoj kući. Moje prvo sećanje iz detinjstva je ovo: tata davi moju majku u kuhinji, ona šišti i gleda u mene. Nakon što je pušta, kaže da ju je zadavio zbog mene, da sam loša i da sve izluđujem svojim nepodnošljivim ponašanjem. Imam 4 godine. Do 12 godina, on periodično davi i tuče moju majku. Svaki put sam ja kriva. Kada kleknem i preklinjem oca da ne udari majku, on prvo udari mene, a onda je na redu majka. Sa 12 godina, on nestaje iz naših života, jednostavno nestaje u mraku.

Ovako radimo naše lekcije. Prvo me tuku zbog lošeg ponašanja, onda viču na mene da sam loša i da je trebalo da abortira, pa viču na mene za svako pismo koje napišem koje nije savršeno. Svaki dan od 1. do 7. razreda. Svaki dan slušam o abortusu koji je trebalo da me ubije i o tome kako sam najgluplje dete.

Mama radi kao učiteljica u školi. Danju je pristojna žena koju kolege poštuju. Ali njene večeri idu ovako: tri litre jakog piva, vrišti da joj upropaste život. Kada je otac živela sa nama, mogli su da viču na mene iz sveg glasa, posle čega bi se tukli.

Sa 10 godina mi je on slomio ključnu kost. Godinu dana nisam mogla da govorim. Prebacuju me u specijalnu školu za mentalno retardiranu decu. Sa 12 godina, neposredno pre nego što je on umro, pokušala sam da izvršim samoubistvo. Ništa ne funkcioniše, a za pokušaj samoubistva dobijam batine od majke.

Nije mi ni palo na pamet da nekome kažem šta se dešava kod kuće. Majka mi je objasnila da svi tako žive. Da je u redu udariti ako se neko loše ponaša. Uništavam živote svima oko sebe, pa treba da budem zahvalan što nisam poslat u sirotište. Noću se molim da me pošalju u sirotište.

Adolescencija

Sa 13 godina moja majka odlazi od kuće po novog partnera. Ostala sam sama. Rekla je da joj više ne trebam, da se ne pojavljujem na pragu njene nove kuće, inače ću joj uništiti život sa novim muškarcem. Živim sama. Majka mi donosi otpatke iz školske menze, koje uzima pod izgovorom da je hrana za pse. I dalje mi se čini da niko ništa nije znao. Ljudi mi stalno govore kako sam loša, da izluđujem svoju majku.

Ne mogu da izađem sa prijateljima. Mama zna kada se časovi završavaju i koji domaći zadatak se daje. Moram da dođem kući i uradim domaći, da nazovem i kažem da sam uradio, pa da pročitam nove pasuse. To se nastavlja do 9. razreda. Veoma sam se plašila da je ne poslušam.

Do 17. godine sam bila 100% ubeđena da sam loša, da je otac tukao moju majku i onda umrozbog mene. Da nemam pravo na svoje želje jer sam glupa i mislim sve pogrešne stvari. Jedina šansa da ne umreš ispod ograde je da uradiš ono što tvoja majka želi.

Sa 17 godina imala sam čir na želucu, migrene i nesanicu. Ali i moja majka je to objasnila rekavši da sam se pretvarao da joj upropastim život.

Begstvo

Sa 17 godina dovodi očuha u kuću. Naravno, tukao me je jer nisam pokušala da ga tražim i nisam mu se bacila na vrat od radosti. Kada sam čula vest o njegovom doilasku, moja majka je rekla da će on živeti sa mnom u stanu, da je to moj otac, koga treba da volim i podržavam.

Shvatila sam da će me ili ubiti ili izluditi. Napisala sam izjavu policiji o batinama, na šta su mi rekli, kad te ubije onda mi se javi.

Posle 2 nedelje ovog života, spakovala sam svoje stvari i pobegla u veliki grad kod svog rođaka.

Punoletstvo

Moja majka je pokušala da me vrati u moj rodni grad na ulicu. Poslala je poznanike koji su trebali da me prevare da se vratim. Majka me je zvala i pretila 3 ​​godine, svaki dan sa različitih brojeva. Moram da se vratim i da joj pomognem, moram da budem sa njom, jer je ona svoj život posvetila meni. Vrlo brzo je moj rodni grad saznao da radim kao prostitutka u velikom gradu, da sam napustila rodni grad jer sam opljačkala majku. Stranci su mi pisali da treba da se vratim, da ne možeš tako da se ponašaš prema svojoj majci.

Smešno mi je, ali očuh je zatvoren zbog pokušaja ubistva par meseci nakon mog bekstva. Ponudili su mi da živim sa njim i da ga volim.

Posledice toksičnog roditeljstva

Intuitivno sam pronašla momke koji su bili ludi za mnom. Alkoholičari i psihopate. Počeli su da me tuku nekoliko nedelja nakon što smo se upoznali. Svaki put sam poverovalada je on taj, a njegova agresija prema meni bila je moja krivica.

Na nebrojenim poslovima koje sam menjala, počeli su da me iskorišćavaju. Bukvalno, uspela sam da radim besplatno, ostala sam dužna svom poslodavcu i osećala se krivom što nisam dobro uradila posao.

Nema te prevare u koju ne bih verovao. Imala sam 20 godina, ali sam se stalno uklapala u loše priče. Tražila sam probleme. Jednostavno nisam mogla da živim u miru.

Odmah nakon selidbe, moje telo je počelo da se raspada. Nisam pila ni pušila (hvala mama), ali su doktori rekli da je moje fizičko stanje kao da sam bila u ratu.Lečenje nije pomoglo. Nije pomoglo jer sam se smejala i klimala glavom doktorima, ali sam sabotirala njihove recepte. Htela sam da umrem. Zašto bi tako loš čovek živeo?

Kako su mi kasnije objasnili, razvila sam PTSP (posttraumatski stresni poremećaj), sa svim njegovim užicima.

Napadi panike, koje sam, ispostavilo se, imala od svoje 15. godine. Ali sam živela sa njima i mislila da ih svi imaju.

Depresija, sa kojom sam takođe živela dugi niz godina i takođe mislila da nema drugog načina. Nesanica, nevoljkost da se jede ili bilo šta radi. Kompleks žrtve i totalna devalvacija samog sebe. Onda se pokazalo da uopšte nisam glupa jer sam upisala fakultet i počela da radim kao lekar.

Na primer, dok nisam imala 30 godina, nisam mogla da idem u toalet osim ako nisam dobila dozvolu za to. Nisam znala kako da plačem. Na primer, kada me je drugi dečko tukao, smejala sam se.

Još jedan pokušaj samoubistva doveo je do toga da sam završila u psihijatrijskoj bolnici.

Od tog trenutka moj život je počeo da se vraća u normalu. Tačnije, naučila sam da norma postoji i da se u njoj može živeti. Bila sam veoma otporna na ovo. Nisam znala kako da živim normalno i plašila sam se.

Pomogao mi je jedan psihijatar koji je počeo da radi sa mnom u psihijatrijskoj bolnici i nastavio nekoliko godina.

Bonus video:

Iskustvo devojke koju je odgajila toksična majka je jezivo, odrasla je u ženu koja je razvila mentalne poremećaje.