Roditelji, gotovo bez izuzetka, žele najbolje za svoju decu. Sanjaju da ih vide srećne, uspešne i dobro pripremljene da se suoče sa svetom.
Međutim, kako kažu, "put u pakao popločan je dobrim namerama". Uprkos ljubavi roditelja, određene radnje mogu da izbace život deteta sa kursa, ponekad na nepopravljive načine.
Pogledajmo tri slučaja iz stvarnog života u kojima postupci roditelja, motivisani ljubavlju, ali bez predviđanja, mogu uticati na budućnost njihove dece.
Prvi slučaj: nezavisnost bez pripreme
NE PROPUSTITE
Konfučije je jednom rekao: "Poslati ljude u rat neobučene znači izdati ih."
Kada šaljemo svoju decu u svet bez neophodnih veština, alata i smernica, mi ih pripremamo za potencijalni neuspeh. Prava nezavisnost nije samo sposobnost da budete samodovoljni; To je sposobnost da se nosite sa životnim izazovima sa samopouzdanjem i otpornošću. Nezavisnost je zaista plemenit cilj, ali se mora graditi na temeljima volje i postepenog samopouzdanja.
Drugi slučaj: prenagli prelazak na odgovornost
Konfučije je rekao: "Kad je došla nesreća, čovek je rodio kada je došla sreća, čovek je podigao."
Treći slučaj: prevelika zaštita i propuštene prilike
Konfučije je učio: "Onaj ko ne razmišlja o dalekim teškoćama, sigurno će se suočiti sa bliskim nevoljama."
Roditeljska ljubav i briga, iako plemeniti, takođe mogu biti štetni ako sprečavaju dete da živi sopstvenim životom.
Roditeljstvo je delikatan balans. Moramo pripremiti našu decu za život na ovom svetu tako što ćemo ih voditi ka nezavisnosti, a ne ostavljati ih nespremne. Moramo podsticati odgovornost, ali i omogućiti im da rastu sopstvenim tempom. I dok je prirodno želeti da ih zaštitimo, dođe vreme kada preterana zaštita može doneti više štete nego koristi.
NE PROPUSTITE
Kako su Beograđani dočekali Novu godinu?
