Žena koja godinama radi u staračkom domu, otkrila je čega se sve nagledala i koji prizor joj je bio najemotivniji.
"Već 23 godine radim u domu za stare u inostranstvu. Ne mogu da verujem šta čitam o situaciji u hrvatskim staračkim domovima, iako ni ovde nije sve savršeno. Ali mogu da govorim u svoje ime i da kažem da su mi korisnici kao porodica."
"Moj posao me je naučio koliko su stariji ljudi ranjivi i koliko im je malo potrebno da bi bili srećni. Tokom svih ovih godina video sam mnogo, od tuge, nemoći, usamljenosti, do onih trenutaka topline i ljubavi koji im znače svet. Stariji ljudi zaista ne traže mnogo. Kao mala deca žele malo pažnje i ljubavi, samo da ih neko primeti, sasluša i pokaže da nisu zaboravljeni", napisala je ona.
Mladi nemaju vremena
"Nekada su oni bili stub svojih porodica, brinuli su o svojoj deci i činili sve da im pruže bolji život. Danas, nažalost, deca često nemaju vremena za njih - prezauzeta su poslom, obavezama i sopstvenim životom. Koliko god tužno bilo, istina je da je stvarnost često surova. Čujem izgovore poput: 'Nemamo vremena', 'Prezauzeti smo', 'Doći ćemo kad stignemo'. A starost ne traži ni posao ni vreme, ona dolazi brzo i nemilosrdno", svedoči Jasna, zaposlena u staračkom domu.
"Deco, ne zaboravite, i vi ćete jednog dana ostariti i možda ćete se tada setiti svojih roditelja koji su danas sami i napušteni. Treba im jako malo vašeg vremena, ne dozvolite sebi da gorko kajete sutra, kada ih više nema", upozorava on.
Zadovoljna na poslu
"Uz sve to želim da pomenem i naše zaposlene. Nažalost, ima onih koji su zaboravili zašto rade ovaj posao. Zaboravili su koliko je važno biti čovek, pružiti ruku, osmeh, razgovor, toplu reč onima kojima smo potrebni. Ovi ljudi, koji su sada već stariji, nisu samo stanovnici doma, već ljudi koji su imali svoje živote, svoje porodice, svoje priče. Da nije njih, ne bi bilo ni domova u kojima mi radimo, ni posla za nas. Ovo je istina koju ne treba zaboraviti".
"U domu u kojem trenutno radim, stari imaju sva prava, a uglavnom su uključene i prisutne njihove porodice. Ovde se stvara ambijent u kome se poštuje njihovo dostojanstvo i svaki čovek, bez obzira na godine i stanje, oseća da je vredan i da nije sam. Takav pristup mi vraća veru u čovečanstvo i pokazuje kako treba da izgleda briga o starima. Zadovoljna sam poslom i ustanovom u kojoj radim, volela bih da tako bude u svakom staračkom domu", zaključila je svoje pismo gospođa Jasna.
(Stil/ Moje vrijeme)
NE PROPUSTITE
Novosađanka živi na silu sa mužem i svekrvom
