Klodijana i Duško Maraš iz sela Goševo na Goliji već 11 godina uživaju u skladnom braku, a iako im život nije bilo nimalo lak, gotovo uvek na njihovim licima možete videti osmeh. Njihova ljubavna priča počela je na neobičan način u Albaniji, a ova mlada i hrabra žena ističe da se nijedne sekunde nije pokajala zbog odluke.
- Kuma je došla u moje selo da me poseti sa svojim kumom i tako smo se upoznali 6. marta 2013, a već smo se uzeli 28. aprila iste godine. Tada sam imala 15 godina, a Duško 37. Danas je veoma teško naći osobu sa kojom ćeš deliti i dobro i zlo, sa kojom ćeš osnovati porodicu - priča Klodijana i dodaje:
- Godine, druga država i veroispovest, drugačija kultura i običaji - ništa od toga nije bila prepreka za nas. Ja sam katolkinja iz Albanije, plašila sam se kako će sve izgledati kada dođem u Srbiju. Bilo je u početku povuci - potegni, nisam razumela ni jezik, sve mi je bilo novo. Ali, eto, izgleda da je Bog umešao prste i sve je ispalo kako treba. Mi smo već 11 godina zajedno i uvek smo tu jedno za drugo.
Sada imaju pet ćerki, a iako odrastaju u težim uslovima, jer Golija zna da bude zimi veoma surova, te živa na termometru ode u debeli minus, niko od njih se ne žali. A samo do škole u jednom smeru imaju više od 13 km.
- Najstarija ćerka ima 10 godina, a najmlađa godinu i po dana. Snalazimo se kako znamo - kaže kroz osmeh Klodijana.
Kada je pristala da se uda, znala je da Duškova finansijka situacija nije najbolja.
- Znala sam sve, ali ako smo mi dobri ljudi, sve će da se sredi. Džabe ako imaš sve, a nemaš ljubav. Ako nema sloge u porodici, sve drugo ne vredi.
Kada se preselila u Duškov dom, naglašava da ju je njegova porodica prihvatila kao svoje rođeno dete.
- Moje zaove, to ne mogu nikad da zaboravim, plakale su od sreće kada sam došla. Gledale su me ne kao snaju, već kao svoje dete, a i stvarno sam bila devojčica. Kada sam se prvi put porodila, bila sam mlada i neiskusna, mnogo su mi se našle, pomagale i izlazile u susret.
Oboje su vrlo vredi, te se trude da svojoj deci obezbede što bolju budućnost.
- Uglavnom sam kod kuće sa decom, koliko mogu pomažem mužu oko radova u polju. Duško se bavi poljoprivredom, radio je i sa drvima, gde god ga ko pozove, ide da pomaže - objašnjava.
Do skoro su živela u staroj kući koja je pripadala svekru i svekrvi, u kojoj nije bilo ni vode, ni kupatila.
- Nažalost, njih nisam upoznala. Ta kuća je u trošnom stanju, vrlo stara, ali zajedno smo se borili. Odlučili smo da gradimo nešto svoje. Moja Radica, zaovina ćerka, prijvila nas je u Humanitarnu organizaciju "Srbi za Srbe". Verovala sam da će nam dobri ljudi pomoći, a onda se u sve uključila i naša draga Dragana Mirković. Mi smo uspeli da sazidamo do druge ploče, a onda je stigla pevačica i puno nam pomogla sa prijateljima i za sedam meseci je sve završeno - priča Klodijana u dahu i nastavlja:
- Kada je Dragana došla, odmah je počela da grli decu. A onda je zaplakala kada je ušla u staru kući i videla u kakvim uslovima smo živeli. Ponašala se prema nama, kao da smo svaki dan zajedno, a ne da se vidimo prvi put. Za moju decu pevala je u Kragujevcu i sva dobit od karata išla je za našu kuću. Moja deca sada imaju uslove za bolje sutra - zaključila je Klodijana uz veliku zahvalnost jednoj od naših najvećih zvezda i Humanitarnoj organizaciji "Srbi za Srbe".
NE PROPUSTITE
Muškarci kreiraju sebi devojke preko veštačke inteligencije, ulaze u vezu sa robotima?! Struka ističe: "Stvaraju ih tako da nemaju greške i zaljubljuju se!"
