Profesor Milinko Bogdanović iz Ivanjice oduvek je želeo da ima svoju porodicu i decu. Godine su prolazile, nikako mu nije polazilo za rukom da pronađe svoju srodnu dušu. Međutim, nije odustajao od svoje najveće želje. Naime, za Vjolcu iz Albanije čuo je preko njenih sestara koje su godinama udate za ljude iz njegovog kraja. O toj porodici iz Skadra čuo je samo reči hvale, znao je da su vrlo vredi i pošteni, i da ljude dele isključivo na dobre i loše, nije im bitna ni nacionalnost ni vera.
"Suočavao sam se sa tabuima vezanim za ovu temu. Međutim, važno je da čovek sam donese odluku i razume šta želi od života. Ja sam želeo da imam porodicu iznad svega, pa sam zanemario priče i predrasude", ispričao je Milinko.
Bogdanović, pre nego da ode po svoju surugu u Albaniju, video ju je samo na slici i unutrašnji instikt mu je govorio da je to prava žena za njega. Sledio je svoju intuiciju i uputio se u Skadar.
"Iako se priča odvija u 21. veku, ima elemente tradicije. Njene sestre su već deset godina ovde, i znao sam da su izuzetna porodica. Dogovorili smo se i otputovao sam u Skadar", priseća se profesor.
Već pri prvom susretu shvatio je da želi sa njom da provede ostatak života, a isto je osećala i Vjolca. Iako se nisu uopšte poznavali, od prvog dana uživaju u skladnom odnosu.
"Sve je sudbina, intuicija me vodila tim putem i nisam pogrešio", kaže Milinko.
A Milinko nije ni slutio da će mu upravo ova Albanka priprediti najveću radost. Ubrzo po dolasku u Ivanjicu napravili su veliku svadbu, a nakon četiri godine zajedničkog života dobili su ćerku Irenu, koja je postala centar njihovog sveta i samo dodatno, kako ističu, učvrstila njihovu ljubav.
