"Kako se bližim četrdesetoj godini, uviđam da se sve više mojih vršnjaka razvodi. Neki su našli mlađe žene, pa su odlučili da se razvedu, a neki jednostavno odlaze.
Danas je postalo nemoguće živeti sa jednom emancipovanom ženom!
Oni koji se nisu razveli, primorani su da tolerišu ženu. Razlog je: Šta će ljudi reći? Kako podeliti stan, kola, starateljstvo nad decom i td...
Postoje i oni retki muškarci koji tvrde da su srećni u braku. Mislim da su samo sebe ubedili u to. Neću da pišem o ženskom sr**u. Samo ću pisati o "srećnim muškarcima". Da li ste čuli da je neki muškarac srećan? Nisam ni ja!
"10 načina da usrećiš ženu"; "20 načina kako ženu da dovedeš do vrhunca"; "100 reči koje tvoja draga želi da čuje!"...
Brend "ženska sreća" viri sa svih strana. Samo se o tome priča. Muška sreća je tabu. Da li ste u poslednje vreme čuli da neko priča o muškarcima i njihovoj sreći? To je postalo politički nekorektno!
Ako se posvetimo temi "muške sreće", žene će se pobuniti i reći da se muškarcima decenijama udovoljavalo dok žene nisu uspele da se izjednače. Reći će ti da su se dugo borile za emancipaciju, ali izgleda da je sada vreme da se muškarci emancipuju.
Ne predlažem da se uvede tamo neki dan za muškarce i da se borimo za muška prava. Samo želim da muškarci i žene daju odgovor na jedno sasvim glupo pitanje:
"Zašto savremenom muškarcu u četrdesetim, koji je prevazišao ljubav, treba žena?"
Nedavno mi je jedan ogorčeni, sveže razvedeni muškarac postavio isto ovakvo pitanje: "Zašto bih se ja opet oženio? Zašto bih ulazio u to? Recimo da mi treba neko za seks - mogu da nađem vezu za jedno veče. Recimo da mi treba neko da mi kuva i čisti - platiću pomoć nekoj ženi koja će dolaziti tri puta nedeljno. Onda, zašto bih se vezao za neku histeričnu ženu koja će mi uvek nešto zahtevati, praviti scene i od mene očekivati nemoguće?"
Rekao sam mu: Porodica? Deca? Porodično gnezdo?
"To više ne postoji. Emancipovana žena traži jednakost, nema više topline. Muškarac uvek na kraju ispadne kriv. Ako imaš sreće i dobiješ decu, žena će učiniti sve da ih okrene protiv tebe. Nema više poštovanja. Otac i muškarac se više ne poštuje! I kada se to desi, kada shvatiš da tu nema sreće, šta ti preostaje - da odeš!"
Zašto muškarac ulazi u brak? Na ovo pitanje postoji romantičan i netačan odgovor - Iz ljubavi. Muškarac i žena, kada ulaze u brak, obavezuju se ovim rečima: ti daješ meni, ja dajem tebi.
Kada se desi da žena ne daje muškarcu, da samo traži, dolazi do prestanka ljubavi. Bar sa njegove strane.
Muškarcu treba svrha - dozvoli mu da bude muškarac.
Današnje žene su izgubile svu svoju ženstvenost. Ništa osim genitalija na njima žensko nije ostalo. I kako onda da muškarac voli takvu jednu ženu? Emancipovana žena danas nema potrebu da je muškarac voli, jer ona voli samu sebe!
Kada muškarac napuni četrdeset godina, sve dolazi na svoje mesto. Nema više iluzija. Većina muškaraca nema razlog da istraje u braku sa takvom ženom. Ljubav prestaje. Ako muškarac nije navikao da trpi, doći će do razvoda.
Reći ću vam šta je ženstvena žena: to nisu grudi, zadnjica, lice... Ženstvenost je nežnost, poštovanje prema muškarcu, toplina kojom zrači. Ženstvenost je sposobnost da se ispuni vazduh dobrotom, nežnošću, harmonija barem jednog prostora. To je sposobnost da se muškarac ne prisiljava, već da mu se da nešto zbog čega se može osećati kao srećan čovek: poštovanje, laka dominacija, mir... I bez histerije - molim!
Dajte muškarcu nežnost, odanost, velikodušnost i on će biti srećan pored vas.
Drage žene možete da se zavaravate da je vaš muž srećan pored vas emancipovanih žena, ali sačekajte... Nakon pet ili deset godina taj isti "srećni muž" otići će od vas ako mu niste dozvolili samo jednu stvar - da bude muškarac!"
Autor: Dimitri Sokolov, Econet.ru
