Kada se setim sebe pre šest godina, ne mogu da verujem u promenu koja se desila. Sada nisam ista osoba kao kada sam imala 40 godina.
Razlika između 40-godišnje žene i 46-godišnjakinje može biti ogromna. Kao između novorođenčeta i prvačića. A ranije nisam imao pojma. Bila sam sigurnada da postoje te žene od 40+ godina, ali se nisam udublivala u njihovu psihu. To je sve. To govori sve.
Sada uopšte nisam ista kao kada sam imala 40 godina. I nije u pitanju seda kosa i bore. Od svega što sam bila ranije, samo je moja težina ostala nepromenjena. Sve ostalo se promenilo. Čak i trepavice.
A razlika je samo 6 godina...
Sa 40 godina nisam nosila patike uz haljine. I jednostavno nisam nosila haljine.
Nikada ranije nisam izlazila iz kuće bez maskare. Sada ne mogu da nađem maskaru u kući.
Pre šest godina sam se smejala izrazu „kriza srednjih godina“. Do svoje 46. godine, preživela sam i to.
Sa 40 godina bila sam iritirana nedovršenim domaćim zadatkom moje dece. Sa 46 i sama nisam uradila neke zadatke. I one zadatke koje bih završila umesto njih, dobijala sam loše ocene....
Sa 40 godina, mislio sam da je depresija za slabe. Do 46. godine postala je deo moje priče.
Sa 40 godina nisam gledala TV serije i više sam volela da radim kućne poslove nego da čitam knjige. Sada je obrnuto.
Sa 40 godina, sve sam kontrolisala. Do 46. godine sam se oslobodila ove zavisnosti.
Sa 40 godina sam se brinula šta će ljudi reći o meni. Sada više volim da pričam o njima. Češće - diveći se. I jednostavno ne pričam o drugima.
Sa 40 godina, bila sam zabrinuta za svoju budućnost. Sa 46 godina shvatila sam da je jedino važno ovo danas.
Sa 40 sam se trudila da okruženje u kojem sam se našla bude harmonično. Sada više ne tražim harmoniju, ona je u meni.
Sa 40 godina mnogo toga mi je bilo nedostupno. Glavni prioritet su mi bila deca i porodica. Sada su deca odrasla, otvarajući mi nove mogućnosti. Mnoge stvari koje su izgledale ispravno u mojim 40-im više nisu istinite.
Sa 40 godina imala sam jasno mišljenje o svakom pitanju. Sa 46 godina sam shvatila da stvari i događaji možda nisu onakvima kakvima nam se čine.
Sa 40 godina, plašila sam se da uradim nešto glupo. Sa 46 godina, bojim se da će mi život proći a da neću zgrešiti.
Takođe, sa 40 godina, nisam moga da zamislim svoj dan bez čaše dobrog vina uz večeru. Ako se nisam oslobađala stresa, onda sam nešto slavila. Sad sam čak i zaboravila i kakvog je ukusa.
Sa 40 godina nisam ništa napisala. Sada ni jedan dan nije moguć bez ove aktivnosti.
A ovo je samo 6 godina. S druge strane, drugi život. Tako drugačije. Sa gubicima i dobicima.
Sad baš ne verujem kad mi kažu: „Ma, nisi se promenila uopšte!“ Jer to uopšte nije istina.
(Autor: Elena Klimenkova, prevod Stil)
