Lena se vratila kući umorna nakon dugog radnog dana. Šetajući hodnikom, primetila je na komodi kovertu sa amblemom poznate međunarodne organizacije. Uzimajući ga, unutra je pronašla pozivnicu za konferenciju koja je trebalo da se održi u Kini. Izgledalo je kao običan poslovni poziv, koji su ona i Viktor često dobijali.
Kada se njen muž vratio kući, Lena je spremala večeru i bila je raspoložena.
— Da li si video da si dobio poziv za konferenciju u Kini? - počela je ona. — Možda možemo ranije otići? Odavno sam želela da posetim Kinu. Da vidimo Peking...
Viktor se polako okrenuo ka njoj, napetog lica. U njegovim očima je bila iritacija koju Lena nije navikla da vidi prema sebi.
"Ja ću ići sam", odgovorio je oštro, izbegavajući njen pogled.
Lena se ukočila sa nožem u ruci, te su je reči iznenadile.
- Zašto? Uvek idemo zajedno... glas joj je zadrhtao.
Viktor uzdahnu.
"Zato što me je sramota da se pojavim na konferenciji sa svojom starom ženom. Sve sa mršavim i zvučnim modelima... A ja ću sa tobom?!"
Naglas je rekao nešto drugačije, ali je suština bila ista.
- Nema šta da radiš tamo. Tu će biti samo odabrani. Kodeks oblačenja, kontrola lica. I treba da poradiš na svom licu, ne izgledaš baš dobro. Generalno, mogu i sam da se nosim sa tim. Odmori se kod kuće. Let je dug.
Lena oseti kako joj se grlo steže od gorčine. Na trenutak je ostala bez reči i stajala je nemoćna da veruje šta se dešava. Viktor ju je pogledao u oči, samo što je u njegovim očima bio slep bes.
"Viktore, šta si... ja sam tvoja žena... Uvek putujemo zajedno..." počela je, ali su joj reči zapele u grlu.
- Ovaj put ću biti sam! Razumeš?! -vikao je Viktor i izleteo iz sobe.
"Šta mu se desilo?!" - jedino pitanje koje se ženi u tom trenutku vrtelo u glavi, ali nije mogla da nađe odgovor.
Pre izvesnog vremena, Viktor i njegov poslovni partner Boris odlučili su da večeraju u jednom od najpoznatijih restorana u gradu i da u isto vreme razgovaraju o nekoliko važnih radnih pitanja. Izabrali su sto pored prozora, koji je gledao na užurbane gradske ulice, okupane blagim svetlom zalaska sunca.
Ali odjednom je Viktor postao rastrojen. Među gomilom posetilaca primetio je poznato lice. Arkadij Orlanski, poznati vlasnik građevinske kompanije u gradu, sedeo je za obližnjim stolom. Ipak, više pažnje privukla je njegova saputnica, mlada luksuzno odevena devojka. Nešto je živahno pričala, gestikulirala svojim sjajno nalakiranim noktima.
***
Na rođendanskoj zabavi za uticajnog investitora, Viktor je ponovo sreo Orlanskog. Ovog puta Viktor nije bio sam, već u pratnji supruge Lene, samouverene i dostojanstvene žene, ali ne tako bistre kao mlade devojke. Sa četrdeset plus, izgledala je negovano, ali ništa više.
Kada im je Arkadij Orlanski prišao u društvu svoje mlade lepotice, Viktorovo srce se steglo od neobjašnjivog straha. Orlanski se osmehnu i, zagrlivši Lenu, poljubi je u obraz, nestašno namigujući.
- Lena, divna si, kao i uvek! — glas mu je bio topao i prijateljski.
- Hvala ti, Arkaša. A ti si, kao i uvek, neverovatno galantan! Ništa se ne menja ni za dvadeset godina, odgovorila je Lena.
Ali Viktor ih više nije slušao. Pogled mu je bio usmeren na Arkaševu saputnicu. Bila je neverovatno privlačna: njena duga kosa bila je stilizovana u elegantnu frizuru, odeća je naglašavala obline njene figure, a svaki njen pokret bio je pun gracioznosti i ženstvenosti.
Čovek ih je uporedio: svoju ženu, sa kojom je proveo skoro dvadeset godina svog života, i mladu saputnicu Orlanskog. Poređenje nije išlo u Lninu korist, što je kod njega izazvalo iznenadnu zavist, pa čak i bes. Primetio je da je u istoj prostoriji bilo na desetine muškaraca njegovih godina i takođe u društvu mladih i privlačnih dama, što je samo pojačalo njegov osećaj nezadovoljstva životom koji je imao.
Nekoliko dana kasnije, Viktor je udobno sedeo u sedištu poslovne klase na letu Moskva-Peking. Bio je nervozan, neprestano je bacio pogled na prazan prostor u blizini. Bio je navikao da leti sa suprugom, ali je ovoga puta morao da sedi pored sasvim drugačijeg pratioca - devojke koju je angažovao da ga prati na konferenciji kako bi stvorio pravi utisak pred međunarodnim investitorima i partnerima.
Naredni meseci nakon raskida sa Lenom pretvorili su se u seriju sudskih saslušanja i birokratskih procedura za Viktora. Podela imovine, borba za pravo da viđa decu i okončanje razvoda ozbiljno su ga iscrpili. Osećao je da nema više snage i u nekom trenutku je počeo da traži utehu u alkoholu.
Viktor je postao senka svog nekadašnjeg sebe. Njegovi prijatelji i kolege su samo slegli ramenima, videći njegovo stanje, niko nije mogao, a možda i nije smatrao potrebnim, da mu pomogne da se izbori.
Kada je čuo glasine o venčanju Lene i Orlanskog, Viktor je potpuno poludeo. Ovo je bila poslednja kap. Viktor, osećajući da ne može da ostavi sve kako je bilo, otišao je u Arkadijevu kancelariju da sazna šta se zaista dogodilo.
- Arkaša, objasni zašto je odjednom jedan zaljubljenik u mlade žene uzeo za ženu četrdesetogodišnju ustajalu ženu? - rekao je Viktor sa dosadom i besom. Na fotografijama sa venčanja u vestima, Lena je bila toliko lepa i mlada da Viktor nije odmah prepoznao svoju bivšu ženu, a ovo ga je previše povredilo.
Orlanski se najpre namrštio, ali se brzo pribrao i glasno se nasmejao. Njegov smeh je ispunio svaki ugao kancelarije.
"Ti si budala, Vitka", rekao je pokušavajući da se smiri. — Lena i ja smo zajedno učili od druge godine. Svi su bili ludi za njom. Bilo bi teško naći bolju ženu. Ona je pametna, taktična, lepa. Zna da voli... Dvadeset godina čekam da zabrljaš. Ali ti ne razumeš, zar ne? Ne možeš da shvatiš svojim pilećim mozgom šta si tačno imao?! Da?! To je to, sada je moja.
Viktor, obuzet besom, nije mogao da se obuzda.
- Ubiću te! Sve si mi uzeo!
Starom prijatelju nije bilo moguće nauditi: bukvalno sekundu nakon početka tuče, u kancelariju Orlanskog uletelo je obezbeđenje. Zgrabili su Viktora i izbacili ga na ulicu.
Nakon toga, lagano hvatajući dah, prošetao je ulicama grada u pohabanom odelu i sa izlomljenom obrvom. Ovo je privuklo poglede prolaznika, ali Viktor ništa nije primetio. Nije mogao da shvati kako se njegov život, nekada pun uspeha i sreće, pretvorio u apsolutnu nulu. Zastao je na nasipu i pogledao u reku. Čini se da je dotaknuo dno...
Desingerica progovorio o razvodu