Amazonski Indijanci imaju veoma bizarno pravilo kada je razmnožavanje u pitanju. Međutim, čini se da Torajanci imaju još bizarnije pravilo.
Naime, Torajanci su poznati po ritualima koji se vezuju za pokojnike, a verovanja su da pokojnici zapravo nisu mrtvi, te da oni nakon smrti imaju još dublje veze sa živim svetom.
Duboka povezanost sa voljenom osobom u Toraji često ne završava kod groba. Neki Torajanci sa severa zemlje povremeno vade svoje rođake iz grobova da bi ih preobukli u čistu odeću i uvili u čist pokrov.
Torajci i njihova briga o preminulima
Svakih nekoliko godina, narod Toraja iz Južnog Sulavesija u Indoneziji sprovodi neobičan ritual koji spaja prošlost i sadašnjost. U okviru ceremonije Ma'nene, članovi ove zajednice iskopavaju tela svojih preminulih rođaka, čiste ih i oblače u novu odeću. Ovaj ritual nije samo simbol poštovanja, već i deo duboko ukorenjenog verovanja o postepenom prelasku duše u zagrobni život.
Smrt se poštuje više od života
Niko od Torajanaca ne zna kada su tačno počeli da se praktikuju ovakvi običaji u vezi sa smrću. Torajanski jezik je dobio svoju pisanu formu tek početkom XX veka, tako da se većina starih običaja i dalje usmeno prenosi. Tek nedavno, datiranjem fragmenata drvenih sanduka, arheolozi su zaključili da torajanski običaji potiču bar iz devetog veka. Prvi holandski brodovi pristigli su u današnju Indoneziju krajemXVI veka, u potrazi za indijskim oraščićima i karanfilićima. Tek više od 300 godina kasnije stigli su do Toraje, kulturno-istorijskog područja koje danas obuhvata oblasti Toraja Utara i Tana Toraja, piše nationalgeographic.rs.
Zahvaljujući holandskim misionarima to je hrišćanska enklava koju pretežno čine protestanti, ali i rimokatolici, u ovoj većinski muslimanskoj zemlji. Hrišćanstvo je manje ili više uspešno pokušavalo da se uklopi u tradicionalne običaje. Skoro svaki običaj u vezi sa pokojnikom praćen je molitvama, čitanjem poglavlja iz Jevanđelja po Matiji ili po Jovanu, i izgovaranjem Molitve Gospodnje.
Poštovanje i fotografije
Ma'nene se održava u avgustu, kada se porodice okupljaju kako bi očistile i osušile tela svojih predaka. U duhu slavljenja, često se fotografišu sa njima, verujući da je prisustvo pokojnika blagoslov za dom i porodicu.
Legenda o poreklu rituala
Prema predanju, ritual je započeo lovac po imenu Pong Rumasek pre više od jednog veka. Naime, pronašao je telo napušteno u džungli i, duboko dirnut, obukao ga u svoju odeću i sahranio. Od tada, legenda kaže, Pong je bio blagosloven obilnim ulovima i plodnom žetvom.
Duhovna povezanost sa prošlim generacijama
Za Torajce, smrt nije kraj već proces. Oni veruju da briga o telima pokojnika osigurava duhovnu bliskost i kontinuitet između generacija. Ritual je, stoga, most između sveta živih i mrtvih, čuvajući veze koje vreme ne može da izbriše.
Iskopa telo ćerke, okupa je i presvuče
Tako jedan otac na svake četiri godine iskopa telo ćerke, opere ga, presvuče i vrati u grob. On tako održava sa njom bliskost.
