Slavica i Đorđe Đurić žive u Brčkom, nakon što su se oboje razveli, pronašli su sreću jedno u dugom, ponovo stali na ludi kamen i zajedno žive već 18 godina. Đorđe nema naslednike iz prethodnog braka, dok Slavica ima troje naslednika i četvoro unučadi. Zajedničko dete nemaju, ali pre nekoliko godina život iz korena promenila im je beba od 11 meseci. Naime, napuštenog mališana Slavica je slučajno spazila pored kontejnera i od tog momenta više se od njega bračni par Đurić nije razdvajao.
- Ja sam videla malo dete kod kontejnera. Ona je sav bio u nekim krastama i noge su mu bile raskrvarene. Ne znam, ne mogu da objasnim, suze su mi krenule... Tu blizu je Socijalni rad i ja sam utrčala sa detetom u rukama i vikala sam. Onda je došla i policija i odmah smo otišli u bolnicu. Oni su procenili da ima oko 10-11 meseci. Dete je bilo izmučeno, bio je... Ne znam. Bio je par dana u bolnici. Naježila sam se sva kad se narod okupio. To je bilo strašno. Strašno. Stvarno strašno - ispričala je Slavica.
Odmah je pozvala muža, koji je u tom momentu bio na poslu, da mu ispriča šta se dogodila. I dok mu je uznemireno objašnjavala situaciju čula je samo sa druge strane slušalice - donesi ga kući.
- Ja sam bio u firmi radio i ona meni javlja telefonom da je našla dete. Kaže, šta da radi. Samo ga donesi kući. Ne sme dete biti na ulici. Ako su ga već bacili na ulicu, neće ostati na ulici, biće kod nas - ispričao je Đorđe.
Nadležni organi su u međuvremenu otkrili da se dečak zove Ismar i da ga je prava poodica potpuno odbacila, te da ne žele da brinu o njemu. Sa druge strane, u dom Slavice i Đorđa uneo je veliku radost.
- Pa to mora sud da reši. Šta će biti, kako će biti - ne znam. Volim da ostane. Iako imam svoje, ja sam ga odmalena odhranila. Kad treba da legnemo da spavamo, on poljubi mene, poljubi njega (Đorđa) i legnemo da spavamo. Volim da ostane - kaže Slavica, a tu se odmah nadovezuje i Đorđe:
"Pa on je moja duša. Ne mogu opisati. To je dete koje je priraslo meni za srce i nama. I jednostavno više bez njega ne mogu. Daćemo sve pa i život ako treba."
Ni to što Ismair potiče iz muslimanske porodice za njih ne predstavlja prepreku.
- Nismo pitali ko je i šta je. Nismo pitali uopšte ko je koja vera. A evo ja i ne pitam ni danas ko je šta, pogotovo kad su ovako deca u pitanju - rekala je Slavica, a Đorđe se odmah nadovezao: "Ja sam odrastao u vreme kad smo bili mladi pioniri, kad smo imali radne akcije, kad je nacionalnost bilo zadnje što se pitalo. Zapravo tad se nije ni pitalo. Sad ponovo dolazi to vreme da ljudi shvate da smo mi naslonjeni na druge i da nacionalnost nema nikakve veze. Ako smo ljudi - budimo ljudi. Što je rekao patrijarh Pavle - samo budimo ljudi. Dete izrasta u jednoj pravoslavnoj porodici i neće osetiti ni trenutka da je zapostavljeno po bilo kom osnovu. On među nas spava i on prvo poljubi baku, pa poljubi čika Đorđa", objašnjava bračni par.
Međutim, Đorđe nikada nije dozvolio da mališan razvije lažnu sliku kako mu to kasnije ne bi donelo psihičke probleme, zato ih dečak ne oslovanja sa "tata i mama" il "baba i deda".
- Nikakve iluzije ne dozvoljavam, jer psihološki bi to kasnije njega koštalo. Neka odmah zna, neka spozna svoju istinu. Nije meni lako kad se dete vrati sa igrališta i kaže da mu je drug otišao sa svojom mamom pa onda pita gde je njegova mama. To mene peče. Kažem mu da će mu mama doći i da sad nije tu. Lažem i tako. Zaplačem. Teško je to. Teško je kad čovek sazna da će on jednog dana možda i otići. To će biti moj kraj otprilike - priča Đorđe.
Ismail je izrastao u jednog zdravog, veselog i razdraganog dečaka zahvaljujući Slavici i Đorđu, koje neizmerno voli.
Kako je ova dirljiva emsijia snimana pre tri godine, nije poznato da li i dalje živi u njhovom domu.
Stil / Balkanske prevare - tragov istine / Žena
