U doba Jugoslavije goste smo dočekivali pečenjem i kolačima, a danas sa kafom i kupovnim keksom: Šta nam se to desilo?

Danas je nedelja dan za tržni centar, igraonicu, a mlade mame decu vode na utakmice.. Nekada su užurbano kuvale, čekajući goste da im dođu

Porodica
Autor:
U doba Jugoslavije goste smo dočekivali pečenjem i kolačima, a danas sa kafom i kupovnim keksom: Šta nam se to desilo?
Foto: Shutterstock

Zašto nam više gosti ne dolaze u duge posete nedeljom? Šta se to desilo sa nama? Zašto sastanke zakazujemo u parkićima, na piknicima, u kafićima, igraonicama ili restoranima? Gde je nestala ona naša gostoprimljivost kad su se gosti dočekivali pažljivo pripremanim ručkom i domaćim kolačima?

Dobro se sećam, 1989. godine, nedelja je, početak leta: mama ubrzano posprema kuću, zateže miljee preko kreveta, tera nas da lepo složimo knjige, dok se ručak krčka u kuhinji. Na gramofonskoj ploči "vrti se" Toma Zdravković...

"Još malo pa je sve spremno, samo još da pivom premažem prasetinu i smanjim rernu, da se krčka," priča kao za sebe dok bukvalno leti po celoj kući..

Tata donosi flaše piva i stavlja ih u frižider, glanca ukrasnu flašu domaće rakije, traži čašice "da mu budu na dohvat ruke", proverava da li ima "žutog i crvenog soka"...

Mi deca nemamo jasnu predstavu šta se dešava, ali znamo da je atmosfera vesela, pa smo zbog toga euforični. Imam utisak da i ja treba da budem korisna, pa užurbano preslažem igračke i tako pravim još veći nered od istih.

"Molim te lepo se očešljaj i obuci onu ispeglanu haljinici što sam je stavila na tvoj krevet," kaže mama u prolazu.

Odlazim da se brzo spremim, bez pogovora, jer gosti samo što nisu stigli.

To je jedno od najlepših sećanja na detinjstvo.

Jugoslavija
foto: Shutterstock

Miris dobre, domaće hrane, euforija zbog gostiju, lepo obučeni mama i tata i neka praznična atmosfera u vazduhu...

Tako je bilo nekada! Sećam se, gosti bi došli i odmah bismo ih smeštali za veliki trpezarijski sto. Umesto "Kako ste?", mama bi govorila "Mora da ste gladni," kao da su prepešačili maraton, a ne prešli taj kratki put od centra do predgrađa.

Svi bismo zajedno jeli i pričali. Kako čovek jede mnogo govori o njemu. Tako smo se još bolje upoznavali. Kasnije bi muškarci prešli u dnevnu sobu da popiju "po čašicu domaće", a žene bi zajedno u kuhinji prale suđe i još opuštenije pričale.

Deca bi se veselo igrala u sobi, deleći igračke bez svađe.

Kasnije je domaćica uz pomoć gošće kuvala kafu, pa bi se sladili domaćim kolačima dok su opušteno ćaskali.

Jugoslavija
foto: Shutterstock

Gosti su kasnije išli u obilazak stana ili kuće sa domaćinom. Očekivalo se da im se pokaže sve: od spavaće sobe, plakara, pa do kolekcije ploče i pića. Od gostiju se očekivalo da se pristojno zadive.

Danas te kulture više nema. Gosti se nerado primaju u kuću, a i kada dođu dočekani su sa kafom i kupovnim keksom.

Žene sada slabo kuvaju, a još slabije žele da to čine vikendom - lakše je u restoranu!

Domaćin više ne pravi "domaću rakiju", pa je i ne služi.

Šta nam se desilo? Gde je nestala gostoprimljivost kojom smo zračili? Pišite nam u komentarima ispod teksta...

Pratite Stil magazin na facebook:
https://www.facebook.com/Stil.kurir.rs