Bili smo najlepši par u Jugoslaviji, moj šok potez poslao ga drugoj: Čuli smo se posle 40 godina, zanemela sam od istine

Dina je sa svega 17 godina srela ljubav svog života, i dok je maštala o stvaranju porodice i srećnom životu sa njim, sudbina je imala drugačiji plan. Lažne optužbe su učinile da njihova priča nema srećan kraj, ali i posle 40 godina nisu zavorabili jedno drugo, iako žive na različitim strana sveta - ona u Danskoj, on u Americi.

„Imala sam 17 godina, a moja tadašnja velika ljubav 20. Nakon spontanog upoznavanja, počeli smo da se zabavljamo. Ljubav je bila obostrana, voleli smo se i uživali u zajedničkim trenucima. Upoznao me je sa svojom porodicom, koja me uvek lepo primila kad bismo ih posećivali. Isto je bilo i sa mojom porodicom – zavoleli su ga, a i on njih“, započinje svoju ispovest Dina za "Moje vrijeme", ističući da je njihova ljubavna priča počela sedamdesetih godina prošlo veka.

Prva velika prepreka bio je njegov odlazak u vojsku.

„Bio je to težak rastanak. Predložio mi je da se verimo, ali nisam pristala jer sam smatrala da se nismo dovoljno upoznali, što sam mu i rekla. Bio je tužan, ali me razumeo. Dopisivali smo se redovno i svako pismo sam čekala s nestrpljenjem“, poverava se Dina.

Lažne glasine poljuljale su njihov odnos, a ona ni danas ne zna ko mu je rekao da ga je prevarila.

„Ne mogu opisati emocije koje bi me preplavile dok sam čitala njegova pisma – svaki put bih plakala. Povremeno bi dolazio na odsustvo, a na rastanku smo zajedno plakali i zaklinjali se na večnu ljubav. Sve je bilo kao u ljubavnim filmovima dok jedno njegovo pismo nije donelo veliko razočaranje. Napisao mi je: 'Prevarila si me.' Pisala sam mu da to nije istina i pitala ga otkud mu takva pomisao. Do danas ne znam ko mu je rekao tako nešto.“

Odmah po dolasku iz vojske pokucao je na njena vrata, ali Dinina reakcija je bila neočekivana. Stavila je ponos ispred ljubavi.

„Rekao je da ga je neko obavestio da me video zagrljenu s nekim mladićem u gradu. Dani su prolazili u suzama i bolu. Kad se vratio iz vojske, moja mlađa sestra me pozvala da izađem, jer je on napolju čekao i želeo da pričamo.Znam da je to bio trenutak o kojem sam sanjala i želela sam da me zamoli za oproštaj. Ali kroz suze sam govorila porodici da ne mogu da izađem. Imala sam svoj stav i držala ga se. Bolelo je do beskonačnosti. Sada znam da je to bio neki oblik ponosa. Kad je otišao, znala sam da je to zauvek“, priznaje Dina.

Veliku tugu u srcu je osetila kada je čula da se oženio.

„Godine moje tuge su prolazile. U firmi gde sam radila srela sam njegovu rođaku koja mi je rekla da se oženio. Praznina i bol u srcu su me gušili. Prolazilo je vreme, dobio je ćerku koju je nazvao po meni. Ja sam imala nekoliko kratkih veza, ali sam uvek mislila na njega i upoređivala ih s njim. Udala sam se za čoveka koji me je osvojio svojim lepim osobinama. Dobili smo dva sina i živeli smo lepo, trudeći se da im pružimo ljubav i obrazovanje“, otkriva Dina iz Hrvatske.

Tokom rata, njena porodica se preselila u Dansku.

„Otišli smo u Dansku, a moja nezaboravljena ljubav živi u Americi. Danas imam 64 godine i muž mi je preminuo pre tri godine. Godinu dana posle njegove smrti, poželela sam da stupim u kontakt sa bivšom ljubavi i javila sam mu se porukom“, priča Dina i dodaje da ga je kontaktirala putem Fejsbuka.

Vrlo brzo je dobila odgovor iz kog je shvatila da i on nju nije zaboravio.

„Odgovorio mi je odmah i rekao da želi da me pozove. Razgovarali smo i sada smo prijatelji na Fejsbuku. Dopisujemo se, a od njega ponekad dobijem pesme o našoj ljubavi. Moram priznati da sam pregledala njegove fotografije i objave koje je postavljao kroz godine i našla pesme koje govore o bivšoj ljubavi koja se ne zaboravlja. Poželela sam mu srećan život s porodicom. Duboko u srcu nosim tu ljubav, ali sudbina nije bila na našoj strani“, zaključila je Dina, ističući da bi volela da je izabrala žvotni put sa njim.