U selu Cikota kod Loznice živi baka Mirjana Petrović (99) u trošnoj kućici koja je okružena cvećem i baštom. Iako je doživela najveće životne tragedije, u njoj je neverovatna toplina za druge ljude, a ono što joj najteže pada jeste - samoća. Svako ko je poznaje kaže da ima ogromno srce puno ljubavi, iako je bol postala sastavni deo njene svakodnevice.
Do njenog doma se stiže zemljanim putem, u dvorištu može da se nađe puno stabala voća i njen pas koji je svuda prati. Meštani kažu da njen vedar duh zarazi svakog ko se nađe u njenoj blizini.
NE PROPUSTITE
Mnoštvo saksija sa cvećem, drva složena "pod konac", bašta bez ijedne travke koju je sama oplevila, dokaz su borbenosti ove hrabre žene koja i u 99. godini života drži celo domaćinstvo živim i urednim. Baka Mira pravi i domaće sokove, a gosta obavezno ponudi i rakijom.
Međutim, iza osmeha ove nepokolebljive starice krije se neverovatna priča koja slama i najtvrđa srca.
Baka Mrijana se, kako kaže udala mlada sa svega 19 godina i u braku rodila je šestoro dece, 5 ćerki i jednog sina. Nažalost, troje dece Mirjana je sahranila kao i muža pa njene tri ćerke koje su udate u okolini Loznice brinu o njoj i obilaze je.
NE PROPUSTITE
- Sama sam ovde, 48 godina sam sama. Umro mi sin, dve ćerke, umro mi je muž. Ostale ćerke se poudavale pa dolaze kad mogu, kad ne mogu pa šta. Pa kada dođu one meni donesu šta ću da pojedem. Operu mi stvari - kaže skromna baka i dodaje da joj samoća najteže pada u ovim godinama.
- Nezgodan mi je dan ovde. Nije do skoro, ali kako koji mesec i godina polazi sve je nezgodnije. Sada sa 99 godina ponezgodno je samo biti - priča baka.
Bašta puna povrća, uredna, bez ijedne travke, delo je vrednih ruku bake Mire. Maline, paprike, luk, krompir, paradajz, svega ima. Da poseje sve, pomažu joj ćerke, a posle toga sve je na baki.
- Sama kopam, plevim. Sve ja polako i lepo. Imaju ljudi baštu ovakvu, ali bolju od mene nemaju - kaže baka kroz smeh.
NE PROPUSTITE
Najteže u životu kaže bilo joj je kada su joj je umrli sin, ćerke i muž.
- Bilo mi je najteže kada su mi umrla deca i muž. Muž mi je bio bolji nego roditelj, jako dobar čovek, jako. Bio je samo mnogo po ratu pa nije bio dobrog zdravlja. Umro je u 52. godini - kaže baka Mira.
Kaže da je i danas rada da dočeka ljude, da uh ugosti, ali ljudi sve manje ima.
- Društvo mi najviše fali. Ovo dvoje komšija što mi dolaze. Oni su meni na srcu. Kad god idu sa kapije viču "Bakoo", a ja kažem "Evo meni moja dva goluba" - priča baka za Telegraf.
Ne žali se, kako kaže, ima da pojede, da popije, i gde da spava.
- Lepo mi je, nemam šta da kažem. Nisam gladna, nisam žedna, imam da pojedem, da popijem, imam da spavam. Imam drva, vodi, i u kući napoilju - kaže.
Tu i tamo dok okopava baštu, baka sa sve štapom malo zaiga pa nasmeje svoje komšije jer joj, kako kaže, tako vreme brže prođe. I sada, u ovim godinama, bez naočara ume da isplete čarape i tako ispunjava dan.
NE PROPUSTITE
Za sve svoje godine kaže baka Mira, nije se ni sa kim zavadila.
- Svi se čude meni. Nikad se ni sa kim nisam zamerila. Malo se naljutim i odljutim se, ali neću da se grdim, nema od grnje ništa - savetuje baka.
Drago joj je, kako kaže, ko god joj dođe. Zahvaljuje se baka do neba za svaku posetu i svima koji je se sete.
