Pre nekoliko meseci, jedna mlada žena je donela na svet svoje prvo dete. Sa tim presudnim trenutkom, njen život se dramatično promenio. U početku, bila je ispunjena srećom, ali kako su dani prolazili, sve više se suočavala sa surovom realnošću majčinstva i života kod kuće. Bez ikakve pomoći u brizi za dete, sve je više počela da oseća teret koji nosi.
Bridžet En na Fejsbuku objavila je uplakanu fotografiju uz komentar: "Svi misle da je lako biti domaćica i majka bebe od par meseci, da samo srećnice što ne moramo da radio na tržištu. Mi smo lenje i nemamo pravi posao. Ljudi nas podcenjuju, a ne znaju kako izgleda jedan naš dan".
Njen muž, umesto da joj pruži podršku, počeo je da je kritikuje, zamerao joj što nije zaposlena, što finansijski zavisi od njega i nazivao je neradnikom. Takvi komentari samo su dodatno povećavali njen osećaj izolacije i preopterećenosti.
"Istina je da sam usamljena i preopterećena," napisala je na svom Fejsbuk profilu, izražavajući bol i frustraciju koje su se nagomilavale mesecima.
"Shvatila sam vremenom da ni na koga ne mogu da se oslonim i da sve moram da radim sama – ne stižem da odem u kupatilo, da popijem jutarnju kafu, da doručkujem... Kosa mi je stalno u repu, ne stižem da je operem, niti noge da obrijem. Počeo je naglas da mi govori da mu to smeta i da ne želi da živi sa tako neuglednom ženom. Osećam se loše i zapušteno, ali ne mogu sve da stignem jer moja beba skoro nikako ne spava. Noću poželim samo nekoliko sati da odspavam, ali je to nemoguće jer beba vrišti kad je ne ljuljam u naručju. Pokušavam da smislim načine kako da dete zabavljam 12 sati dnevno, a onda od muža dobijem uvredu da sam neradnik."
Dodala je i kako je zbog deteta izgubila ličnost jer se sada apsolutno sve vrti oko njega. Priznala je i da je ljubomorna kada gleda mame koje su zaposlene jer doslovno mašta o razgovoru sa odraslom osobom, a da je neko ne prekida u razgovoru.
Ova mlada majka, koja je pre nekoliko meseci živela potpuno drugačiji život, sada se osećala kao da je izgubila sopstvenu ličnost. Sve se vrtilo oko deteta, svaki njen trenutak, svaka misao. S ljubomorom je posmatrala zaposlene majke, zamišljajući koliko bi je usrećio samo jedan razgovor sa odraslom osobom, bez stalnih prekida i zahteva deteta.
"Nekada se zaključam u kupatilo i vrištim u peškir dok plačem jer mi treba sekunda da udahnem, a tada mi dete lupa na vrata kako bi ušlo," priznala je otvoreno, opisujući trenutke potpune iscrpljenosti.
U jednom trenutku svog života, ona je možda osuđivala žene koje su odlučile da budu domaćice, ali sada je potpuno razumela njihovu borbu. Svi koji su joj obećali pomoć nestali su, a ona je ostala sama, prepuštena svojim mislima i sve je teralo da se oseća neuspešno i nestabilno.
"Moja kuća nije čista, moja odeća nije čista, suđe nije oprano. Danas sam se zaključala u kupatilo i vrištala, plakala i osećala sam se tako prokleto krivom što ne stižem da budem brižna majka i atraktivna žena u isto vreme," napisala je u trenutku očaja. Na kraju, apelovala je na sve da se sete drugih žena poput nje, da im pruže podršku i saosećanje, jer možda nema ko da ih uteši, a možda nisu dobro.
