7 negativnih jugoslovenskih stavova koji sprečavaju naše roditelje da žive slobodno.
Gledajući u okvirima u kojima su živeli jugoslovenski građani, nehotice se naježiš. Nakon raspada Jugoslavije, mnogi su odahnuli u iščekivanju novog života. Samo što jedno nisu predvideli: jugoslovenska era bila je čvrsto ukorenjena u glavama građana. Neki stavovi tog vremena ispostavili su se toliko napamet da se i danas prenose s generacije na generaciju.
I onemogućavaju našim roditeljima da se raduju slobodnom životu.
Ne možete pogrešiti
U vremenu Jugoslavije građani su pokušavali da žive po visokim standardima koje su postavile vlasti. U očima sveta jugoslovenski ljudi su morali da izgledaju idealno: išli su u korak sa poslom, brinuli o svojoj državi i nisu zaboravili na svoju porodicu. Apsolutno svi su težili što boljem rezultatu i nisu dozvolili sebi da pogreše. Počelo je od škole i nije se završilo do starosti. Za svaku grešku ljudi su sebi zamerali, a društvo ih sramotilo. Šta ovo znači? Postepeno gubljenje samopouzdanja, istinski nedostatak sopstvene vrednosti. Mnogi bi radije stagnirali u mestu, izbegavali da napreduju jer su se plašili da ne pogreše i postanu predmet podsmeha, pa stoga propuštaju mnoge prilike za samoostvarenje.
Konstantno poređenje
„Ali u tvojim godinama sam već radio tri posla!“, „Vidi kako je Goca vredna - ona kući donosi samo petice, a ti?“ - reči koje je tih godina čulo apsolutno svako dete. Mnogima ni sada nisu nepoznate takve kritike. Svi u ulici slušaju roditelji, a ti se meni suprostavljaš...
Stalna poređenja i zamerke da smo „manje od idealnog“ pravi su relikt prošlosti koji mnogi roditelji ne mogu da ostave. Kada takvu praksu uključite u vaspitanje dece, budite spremni na činjenicu da će izrasti u inferiornu osobu niskog samopoštovanja, a preterana žudnja za apsolutnim perfekcionizmom će ga pre ili kasnije izluđivati.
Novac nije za poštene ljude
Mislite li da je istina da su svi bogati ljudi loši i da je nemoguće zaraditi veliko bogatstvo na pošten način? Čudno jeste, ali su ljudi u Jugi tako razmišljali. Stalno osuđivanje bogatih građana od strane prosečnih jugoslovenskih ljudi oduvek je bilo deo svakodnevnog života. Uprkos činjenici da su i sami neumorno radili, nisu uspeli da sačuvaju milione. Nepošten rad je bio osuđen, ali je po pravilu bio jedini koji je pomogao da se iskopaju željeni „zlatni bunari“.
Nedostatak pohvala
Mnogi jugoslovenski roditelji su čvrsto verovali da ako hvalite dete, neizbežno ćete gajiti sebičnost u njemu. Po njihovom mišljenju, mnogo je korisnije ukazati na nedostatke i greške, zatvarajući oči pred uspesima i dostignućima. Kako dete raste? Nesigurno u sebe i svoje sposobnosti, sa niskim samopoštovanjem i potpunim obezvređivanjem sopstvenih zasluga. Stalne zamerke da niste dovoljno lepi ili pametni, i da se nimalo ne razlikujete od drugih, dovode do gubitka individualnosti i straha od pokazivanja svojih talenata.
Stanite na stranu stranaca, a ne svoju
Ako su roditelji pozvani u školu zbog lošeg ponašanja deteta, onda ne dolaze da ga brane, već da doliju ulje na vatru, sećajući se da se ni kod kuće ne ponaša ništa bolje. Mnoge jugoslovenske majke i očevi su stali na bilo koju stranu, ali ne da zaštite svoje potomstvo. Danas ove situacije nisu nimalo retke. Zašto se to dešava i šta roditelji žele da postignu je otvoreno pitanje. Samo jedno je jasno: dete koje ne nalazi podršku odrasta u usamljenu, povučenu odraslu osobu.
Krilo se od oca pola stvari
Otac je bio autoritet, ali i kada nije, majke su od njih to pravile. Čuvena rečenica "Nemoj da ti otac sazna", je pogrešna iz više nivoa. Tako su deca bila primoravana da sa rođenim ocem imaju odnos kao sa strancem. Krilo se i što je trebalo i što nije. Samo da bi se naglasilo da je otac autoritet i da pred autoritetom dete treba da se ponaša kao vojnik. A uspostavljao se kontraefekat.
Zavist prema mišljenju drugih ljudi
„Šta će ljudi reći o meni?“ — apsolutno svi su razmišljali pre nego što bilo šta urade. Ako je odgovor bio praćen čak i nagoveštajem sramnog vela, onda su ljudi odustali od svojih želja i snova kako bi zadržali idealnu sliku u očima drugih. Fokus na javno mnjenje bio je glavni. Samospoznaja je rekla „zbogom“ ako je mogla makar malo da poljulja nečiju čast i dobro ime. Nažalost, ovaj stav je još uvek živ u savremenom svetu. Otarasiti se toga je izuzetno teško, ali ako je vaš sopstveni srećan život u pitanju, svakako vredi pokušati.
