Bora Todorović ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj i jugoslovenskoj kulturi kao jedan od najvoljenijih i najcenjenijih glumaca svog vremena. Njegova harizma, talenat i predanost umetnosti inspirisali su generacije, a iako više nije među nama, njegovo nasleđe živi kroz neverovatne uloge. Osim briijante karijera, Bora se izuzetni ponosio i svojom decom, te je koristio svaku priliku da istakne da su zapravo oni njegovo najveće blago. Nije imalo lak život, glava mu je čak bila i "u torbi", ali je uspeo da uradi najvažniju stvar - izveo je naslednike na pravi put.
- Najlepši trenutak je svakako rađanje dece Srđana, Dane i Tare. Možda je banalan odgovor, ali to je činjenica. Bilo je dosta srećnih trenutaka i nemam pravo da kažem da sam nezadovoljan svojim životom. Živeo sam i živim jedan lep i pun život, uspešan na sceni, a i privatno- svojevremno je rekao Bora.
Naime, u prvom braku sa prelepom balerinom Snežanom Matić dobio je Srđana Žiku Todorovića koji je veoma rano krenuo očevim stopama i postao je glumac kojeg obožavaju i stari i mladi, a pošlo mu je za rukom da oživi najrazličitije likove.
Međutim, Bora je i po drugi put bio izgovorio "sudbonosno da" i sa Karolinom Kilk dobio je dve ćerke Danu i Taru.
I dok se o Tari gotovo ništa ne zna, Dana slovi za jednu od najobrazovanijih Srpkinja. Rođena je 1977. godine u Beogradu, a školovala se svuda po svetu u gradovima poput: Budimpešte, Detroita, Indijanapolisa i Njujorka, a studije drame završila je u Londonu.
Nekada se bavila glumom i prevođenjem. Posebno prevodilačko iskustvo stekla je u oblasti filma i pozorišta , a šest godina radila je i kao prevodilac u Ujedinjenim nacijama. Ali, ljubav prema pisanoj reči je pobedila.
Njen prvi roman "Tragična sudbina Morica Tota" (2008) preveden je na nemački i engleski jezik, i našao se u najužem izboru za Nagradu "Branko Ćopić". Objavljen je u ediciji "Svetska serija: Srbija", zajedničkom projektu britanskih izdavača Istros Books i Peter Owen.
"Park Logovkoj" (2015), njen drugi roman, našao se u najužem izboru za Ninovu nagradu i Nagradu "Isidora Sekulić". Preveden je na nemački jezik., a posvećen je upravo njenom ocu Bori.
- Nije znao šta sam to pisala (imam običaj sve da tajim dok ne izađe iz štampe), kao što, naravno, nije mogao da zna da će ta knjiga biti posvećena njemu nekoliko godina kasnije… Napustio nas je dok je rukopis bio kod izdavača na čitanju, tako da nikada nije saznao da sam konačno završila taj “drugi roman” koji je toliko čekao. Ali zato, uz sve ostale lepe trenutke, imamo i ovaj, a to što nešto nije umom osvešćeno ne znači da je manje stvarno, da se nije utisnulo u prostore nekog dubljeg, srcem stečenog znanja - napisala je jednom prilikom Dana na Instagramu.
Poslednje štivo u nizu je štivo koje nosi zanimljiv naziv "Z". Do sada je objavila i nekoliko kratkih priča u novinama i časopisima, kao i dve knjižice za decu o mačku Cicku.
Oni koji su dobro poznavali Boru kažu da neodoljivo podseća na oca. Iako zaslužuje da se o njoj mnogo više priča i piše, Dana ne voli sveta reflektora, niti javno da se eksponira.
Žika, kao najstariji brat, uvek je bio zaštitnički nastrojen prema sestrama, a njih troje su izgradili veoma blizak odnos, te glumac s vremena na vreme voli da podeli i predivne fotografije iz porodičnog albuma na svojim društvenim mrežama.
