Regan Kembel, koja danas ima 27 godina, deli svoju inspirativnu priču o rođenju sa urođenim belegom, poznatim kao "vinska mrlja", koja joj je zauzimala pola lica od samog dolaska na svet.
Njeni roditelji su sa nestrpljenjem očekivali svoje prvo dete, nadajući se lepoj, zdravoj devojčici. Na prvi pogled, njihova želja se činila ispunjenom. Međutim, na drugi pogled, shvatili su da su se prevarili.
- Moj dolazak na svet desio se pre 27 godine, jednog petka u rano jutro. Moji roditelji jedva su čekali da vide svoje prvo dete. Nadali su se lepoj, zdravoj devojčici. Na prvi pogled, dobili su to. Međutim, na drugi pogled, videli su da su se prevarili - ako svoju priču počinje Regan Kembel, koja je rođena sa urođenim belegom poznatim kao "vinska mrlja" koji joj je u trenutku rođenja zauzimao pola lica.
Ova hrabra mlada žena sada deli svoju priču o prihvatanju i samopouzdanju. Iako je suočena sa početnim izazovima i komentarima, Regan je pronašla snagu da se izbori s predrasudama i da slavi svoju jedinstvenost.
- Koža mi je bila naduta, puna vena i sa ogromnom flekom. Tata je, kad me je video, prokomentarisao: "Ona će uvek biti ružna devojčica" i onda izašao iz sobe da se sabere. Mama je imala potpuno drugačiju reakciju i odmah me prigrlila. Nije to ništa strašno, moj tata je po prirodi dramatičan. Lekari su im odmah objasnili da to nije ništa strašno - priča Regan.
Moji roditelji bili su rešeni da saznaju što više o mom belegu. Na svu sreću, nije mi zahvatao oči što bi moglo da dovede do glaukoma, a nije imao ni teksturu što je takođe olakšalo stvar.
Krenuli smo sa tretmanima što nije bilo lako. Recimo, prilikom prvih par tretmana nismo postigli ništa osim što smo malo razbili beleg, pa je umesto u komadu bio rasut poput ostrvaca po mom licu.
Ja sam rasla, a sa njim i beleg. Nekako sam i srasla s njim. Iako su mnogi komentarisali, zapitkivali, zagledali, zahvaljujući mojoj mami ja sam uvek bila zadovoljna sobom i svojim jedinstvenim izgledom. Međutim, kad sam krenula u školu, krenulo je zadirkivanje vršnjaka.
Ulazila sam u tinejdžerske godine i počela da skrivam beleg šminkom. Uskoro, nisam mogla da zamislim da ikome pokažem lice bez šminke. Tretmanima, beleg je izbledeo ali nikad nije potpuno nestao.
Međutim, na fakultetu sam počela da izlazim češće bez šminke. Otvorila sam i Fejsbuk grupu za ljude u sličnoj situaciji. Tada mi je samopouzdanje naglo skočilo - povezala sam se sa ljudima koji razumeju kroz šta prolazim.
Kaže da joj danas ne pada na pamet da krije beleg. Naprotiv, rado ga pokazuje na ulici, na Instagramu, na Tik Toku, iako je on sada skoro neprimetan.
"I srce mi je puno svaki put kada mi neko sa sličnim belegom zahvali što mu ulivam snagu. A što se tiče opaske mog tate da nikad neću imati dečka", ispostavilo se da nije u pravu.
