Doktor Džordan Piterson, klinički psiholog, profesor psihologije na Univerzitetu u Torontu, rekao je sledeće:
„Postoji jedno pravilo kojeg sam pokušavao da se pridržavam dok su mi deca bila mala, a ono glasi: NE ČINI UMESTO DETETA ONO ŠTO MOŽE DA URADI I SAMO.
Ovaj duboko promišljeni tekst naglašava važnost dopuštanja deci da nauče i razvijaju svoju nezavisnost. Autor započinje kritikom roditelja koji, iz izražene ljubavi prema svom detetu, često obavljaju sve zadatke umesto deteta. Ova vrsta "preterane brige" nije stvarna briga, već je zapravo izostanak pažnje prema potrebama deteta da nauči i raste samostalno.
Pravilo koje autor deli - da deca trebaju samostalno obavljati ono što su sposobna da urade - može delovati kao smaranje i izazivati haos u početku. Na primer, oblačenje dvogodišnjaka može potrajati mnogo duže kada pustite dete da se samo oblači, ali na kraju, to je investicija u detetovu nezavisnost. Kroz ovakve zadatke, deca uče o odgovornosti, samopouzdanju i sopstvenim sposobnostima.
Autor takođe povezuje ovaj princip sa drugim aspektima života, uključujući brigu o starijim osobama i poslovnom svetu. U domovima za stare, kao i u poslovnom okruženju, odraslima treba dopustiti da obavljaju zadatke koje su u stanju da urade sami, kako bi održali osećanje nezavisnosti i samopouzdanja.
Tekst naglašava da ljudi ne mogu biti zaštićeni od životnih izazova, ali ih možemo osnažiti tako da nauče kako da se nose sa njima. Preuzimanjem svih obaveza umesto drugih, roditelji i osobe u bliskom odnosu možda misle da pružaju ljubav i zaštitu, ali zapravo ograničavaju mogućnost tih ljudi da rastu i razvijaju se.
Autor ističe da je potrebno stoprocentno brinuti o odojčetu, ali podseća da su deca i odrasli više od odojčadi. Njih treba osnažiti, omogućiti im da uče iz iskustava i postanu samostalni pojedinci. Ovaj tekst poziva na razumevanje da prava briga znači dopuštanje drugima da se razvijaju i uče iz svojih sopstvenih iskustava, čak i ako to znači suočavanje s haosom i naporom u početku. Ova vrsta podrške gradi snagu, samopouzdanje i sposobnost suočavanja sa životom, čineći ljude otpornijim i sposobnim za samostalno življenje.
