I dok fizičko zlostavljanje ostavlja vidljive tragove i uspomene, emocionalno zanemarivanje i zlostavljanje koje ste možda iskusili kao dete mnogo je teže identifikovati i prepoznati.
Odrasli ljudi često nisu ni svesni svojih unutrašnjih ožiljaka i toga kako oni podsvesno utiču na odnose koje imaju, odluke koje donose, ali i način na koji vidi sebe. Skrivene rane moguće je izlečiti tek kada se na prvom mestu otkriju, odnosno onda kada utvrdite na koji su vas to način roditelji emotivno iznevereli.
Ovo je, prema psiholozima, 6 uobičajenih obrazaca ponašanja roditelja koji emocionalno zanemaruju svoje dete, te kako ista mogu da se trajno odraze na psihu deteta kada odraste.
1. Hladno i distancirano ponašanje, odsustvo emotivnih poteza
Roditelji su ti od kojih učimo da tražimo emocionalne veze i potvrde. Kada ne grle, ne ljube dete, kada se ne igraju sa njim, ne kažu mu da ga vole ili ne pitaju kako je, to doprinosi tome da se dete oseća napušteno. Kada roditelji nisu emotivno prisutni za dete u formativnim godinama, iako se brinu o svim vašim fizičkim potrebama, to može da rezultira time da dete izraste u hiper-nezavisnu osobu. Moguće je da će dete odrastati sa osećanjem da je ono samo jedina osoba na koju može da se osloni. Takvoj deci često je teško da traže pomoć ili da uspostave zdrave veze sa drugim ljudima.
2. Izostanak komplimenata, pohvala i lepih reči
Ako tokom odrastanja nikada niste uvideli da je vaše mišljenje ili ono što imate da kažete važno, ako nikadda niste čuli da puno vredite, da ste lepi i iznutra i spolja, možda se danas, kao odrasla osoba, borite sa samopouzdanjem i nedostatkom samosvesti o svojim sposobnostima i kvalitetima.
Ako ste kao dete, kada biste podelili svoje uzbuđenje ili neke dobre vesti, odmah dobili kratku primedbu ili bili sasečeni, možda kao odrasli više nećete svoja dostignuća doživljavati kao nešto što vredi slaviti. Sada, kada se nešto dobro desi, brzo idete dalje ili strepite od nekog neprijatnog događaja.
3. Upućivanje neprijatnih, zlobnih izjava koje imaju moć da povrede
Svaki put kada bi vas uporedili sa nekim od vaših vršnjaka jer niste tako pametni, odgovorni, vredni ili dobri kao oni, to je "otkinulo" neki dao vašeg srca. Ne postoji dovoljno jak zid koji možete da izgradite u sebi, a da spreči da svi negativni komentari dopru do vas. Ako su vas omalovažavali, upućivali zlobne, neprijatne komentare i govorili da niste dovoljno dobri, moguće je da ćete nesvesno prihvatiti ovo mišljenje o sebi. Decenijama kasnije možda ćete izrasti u osobu koja će se zadovoljiti brakom sa prvom osobom koja se pojavi ili nisko plaćenim poslom jer ne verujete da možete bolje od toga.
4. Ostavljanje deteta da se samo nosi sa problemima i preprekama
Roditelji koji emocionalno zanemaruju svoje dete često zaboravljaju da je njihov posao da mu pomognu da se snađe u životu. Trebalo bi da naprave prostora za to da bez brige možete da dođete sa svojim problemima i obratite im se za pomoć ili utehi. Ako kao dete shvatili da ne možete da računate na roditeljsku pomoć u većini stvari koja vas pogađa (svađa sa bratom/sestom ili prijateljima, mučenje sa školskim zadacima, uznemiravanje od strane odraslih...) i da sa svime morate sami da se izborite, vrlo je verovatno da ste izrasli u osobu kojoj je teško da se poveri drugima ili da traži pomoć.
5. Sramoćenje deteta i privlačenje negativne pažnje
Roditelji koji emocionalno zanemaruju svoje dete neretko su skloni da sramote svoju decu. Oni uživaju u šalama na račun detata, greške deteta pretvaraju u temu razgovora na porodičnoj večeri ili koriste dečja okupljanja ili treninge kako bi započeli raspravu sa roditeljem nekog drugog deteta. Oni stalno rade stvari koje privlače neželjenu ili negativnu pažnju. Ako ste imali takve roditelje, moguće je da ćete izrasti u osobu koja prezire bilo šta što vas stavlja u centar pažnje, bilo to dobro ili loše. Izbegavate da rizikujete, isprobavate nove hobije, ili čak da se nepotrebno pokoravate autoritetima na poslu.
6. Čine da se dete oseća kao da im je teret
Užasno je odrastati dok se osećate kao da ste roditeljima teret i neprijatnost, ili uz njihove reči da im je vaše postojanje zakomplikovalo i otežalo život. Neka deca to kompenzuju tako što odrastu u uspešne ljude koji vode računa o svim svojim potrebama, jer veruju da će tako zaslužiti roditeljsku naklonost i odobrenje za kojima žude. Drugi postaju ljudi koji su spremni da udovolje svima ili razvijaju nisko samopoštovanje.
