Dok se neki parovi bore za potomsto i maštaju o svom deteu kojem će pružiti svu ljubav i pažnju na svetu, postoje pojedini roditelji koji zanemaruju decu do te mere da gladuju danima...I iako neretko pomislimo da pojednice scene postoje samo na filmu, život nas uvek opomene strašnim primerime koji postaju, nažalost, svakodnevica.
Osječanka sa prebivalištem u Kaliforniji Kristina Kuzmić napisala je pre nekoliko godina na Fejsbuku status koji je skupio više od 16.000 lajkova, a koji je pokazao koliko život može biti surov.
"Kada je moja ćerka išla u drugi razred, jedan dan vratila se kući jako gladna, jer joj je nestao sendvič iz kutije za ručak. Znala sam da joj ga spakujem i sećam se da sam bila jako ljuta na pomisao da je neko dete mom detetu ukralo užinu. Kakvo derište to može napraviti drugom detetu!
Misterija oko sendviča rešena je nekoliko nedelja kasnije s porukom i čekovnom karticom od šest dolara.
U poruci devojčica je napisala:
"Draga Matea, žao mi je što sam ti ukrala sendvič. Jako mi je žao zbog toga. Direktor škole me je kaznio na nedelju dana. Žao mi je što sam ti to napravila. Nadam se da ćeš mi oprostiti i nadam se da možemo i dalje biti prijateljice", prenosi Zadovoljna.hr.
Moja ćerka i ja naučile smo važnu lekciju: Ne pretpostavljajte ništa o drugim ljudima ako ne znate njihovu celu priču.
Ubrzo nakon što smo dobile ovu poruku, saznale smo kakav pretužan život ima ta devojčica. Prisustvovala je užasnom porodičnom nasilju, uključujući i situaciju kada su se njen otac o majka međusobno jurili po kući s noževima, ispred nje. Briga za njihovu ćerku i njene osnovne potrebe nikada im nije bio prioritet. Devojčica je bila toliko gladna da je primorana da uzima hranu drugoj deci. Ona nije bila derište. Ona je bila očajna.
Na kraju je bila oduzeta roditeljima i otišla je kod jednog dragog para koji su je usvojili. Nisam je videla više od pet godina, ali još uvek mislim na nju. Pitam se, da li je dobro. Pitam se oseća li se voljeno. Pitam se je li nekome prioritet. Pitam se ima li opet u nekoga poverenja. Pitam se ima li konačno miran dom i roditelje koji je obožavaju, i samo svoj sendvič, baš svaki dan.
