Ovaj slučaj je zasnovan na zlostavljanju dece i odraslih od strane njihovih roditelja Dejvida i Luiz Turpin iz Perisa, Kalifornija u SAD-u. Žrtve su njihovo 13-oro dece starosti od 2 do 29 godina.
Dejvid Turpin je bio kompjuterski inženjer koji je radio za Lokid Martin i Nortrop Gruman nakon što je diplomirao na Virginia Tech. U srednjoj školi u Prinstonu upoznao je svoju suprugu Luiz Turpin.
Godine 1985. Dejvid je imao 23 godine, a Luiz 16 godina kada su se venčali u Pirisburgu u Virdžiniji.
Turpinovi su pentekostalni hrišćani, a jedno od njihovih mnogobrojnih verovanja je da su imali mnogo dece jer ih je „Bog pozvao“ da to učine. Između 1988. i 2015. godine dobili su 10 ćerki i tri sina. Porodica Turpin živela je u Fort Vortu u Teksasu do 1999. godine, kada se preselila u Rio Vistu u Arizoni.
Turpinovi su 2007. preselili jedanaestoro svoje dece u izolovanu prikolicu na svom imanju. Dejvid i Luiz su uzeli dvoje najmlađe dece, a ostalo ostavili da se brinu sami o sebi, donoseći namirnice jednom nedeljno, ali nedovoljno da se svi nahrane. Njihova ćerka Džordan Turpin je izjavila da je „mnogo gladovala“ i da je pribegla „kečapu, senfu ili ledu“.
Nakon njihovog odlaska 2010. godine komšije su otkrile da je kuća puna izmeta i dušeka za koje su vezivali užad. Porodica je sa sobom tokom preseljenja ponela gomile smeća i mrtve kućne ljubimce.
Turpinovi su se preselili u Peris, Kalifornija, 2014. Komšije kažu da su deca konstanto ćutala osim ukoiliko im se obratite.
"Delovali su poput dece čija jedina odbrana da budu doslovno nevidljiva".
Još jedna krajnje bizarna stvar prema rečima komšija je da su deca više skakutala nego hodala, takođe su bila izrazito mršava i bleda.
Jedna od Luizinih sestara je kasnije izjavila da su joj Dejvid i Luiz zabranili da posećuje decu, a druga sestra je bila zabrinuta zbog dečije kilaže, ali je dodala da su je porodične fotografije objavljene na Fejsbuku navele da veruje da su „oni bili jedna velika srećna porodica.”
Deca nisu ceo život provela u zatočeništvu. Roditelji i njihovo 13 dece fotografisani su u poseti Diznilendu u susednom Anahajmu. Dečaci i devojčice su nosili identične Diznijeve majice. Dejvid i Luiz su bili obožavaoci Diznijevog parka.
U vreme njihovog zatvaranja, Dejvid i Luiz su planirali da presele svoju porodicu u Oklahomu. Džordan Turpin je čula kako njeni roditelji razgovaraju o preseljenju i odlučila je da je vreme da kontaktira policiju. Deca Turpin su planirala da pobegnu od roditelja više od dve godine do te 2018.
Dve devojčice su pobegle iz kuće kroz prozor 14. januara 2018. i tada je njihova 17-godišnja sestra Džordan rešila da pozove policiju. Dispečaru je ispričala kako su njenu braću i sestre roditelji zlostavljali i vezivali za krevete a da se kućom širio toliko užasan smrad da nisu mogli da dišu.
Prvom policajcu koji je stigao Džordan je pokazala fotografije uslova u kojima su živeli i tada su zamenici šerifa upali u kuću tvrdeći da su tamo zbog rutinske provere. Prvobitno ih je dočekao jak smrad ljudskog izmeta, smeća u fazi raspada, mrtvih kućnih ljubimaca i ubuđale hrane. Bukvalno su sve površine u kući bile prekrivene đubretom.
Kasnije su otkrili preostalo 12-oro dece. Jedan nesrećni dečak je nedeljama bio prikovan za krevet, a činilo se da su još dve devojčice bile vezane dok vlasti nisu stigle. Deca su imala modrice na rukama, izgledala su mršavo i umazano od blata. Bili su neuhranjeni do te mere da su policajci pretpostavljali kako su svi mlađi od 18 godina, dok je u stvarnosti njih sedmoro bilo starije od 18 godina. U kući su pronašli stotine svesaka koje su napisala ova nesrećna deca opisujući svoj život.
Roditelji su godinama zatvarali, tukli i davili, dajući im samo jedan obrok dnevno i jedno kupanje godišnje. Zbog neuhranjenosti starija deca su izgledala mnogo mlađe, 29-godišnjakinja Dženifer imala je samo 37 kg. Obim ruku 12-godišnjaka bio je uporediv sa obimom bebe od 4 meseca. Činilo se da nekima nedostaje osnovno znanje o svetu i da su imali ograničen rečnik, na primer, ne znajući šta su „lekovi“ ili ko je policija.
Turpinovi su optuženi po 12 tačaka za mučenje, 12 tačaka za zatvaranje, sedam tačaka za maltretiranje odrasle osobe i šest tačaka za zlostavljanje dece; Oni su privedeni bez mogućnosti plaćanja kaucije.
Dejvid je kasnije optužen za lažno svedočenje u vezi sa izjavama pod zakletvom koje je davao Kalifornijskom odeljenju za obrazovanje tokom godina, u kojima je tvrdio da su njegova deca pohađala privatnu školu. Zbog dijagnoze poremećaja ličnosti, Luizin advokat je tražio da ona bude smeštena u ustanovu za lečenje mentalnog zdravlja. Sudija je odbio zahtev uz obrazloženje da je ona predstavljao rizik po javnost.
Dejvid i Luiz su 22. februara 2019. promenili svoje izjašnjavanje o krivici u jedno krivično delo mučenja, tri tačke za namerno zlostavljanje dece, četiri optužbe za nezakonito zatvaranje i šest tačaka za okrutnost prema odrasloj osobi. Oboje su osuđeni na doživotne kazne sa šansom da izađu na slobodu posle 25 godina. David je bio zatvoren u državnom zatvoru Mule Creek pre nego što je prebačen u državni zatvor u Kaliforniji, Corcoran, a Louise je zatvorena u ustanovi za žene u centralnoj Kaliforniji.
Sva deca su bila hospitalizovana dva meseca pre nego što su smeštena u dva hraniteljska doma. Lekari su im lečili razne bolesti, uključujući srčane bolesti uzrokovane nedostatkom hranljivih materija, kognitivne poteškoće i neuropatiju.
U oktobru 2019. petoro mlađe dece je usvojila nasilna porodica koja ih je dodatno maltretirala. „Gađali su ih različitim predmetima, tukli kaišem i udarali po glavi“, navodi se u zapisima. Terali su ih da se prejedaju, a zatim da pojedu „svoju povraćku“. Hranitelj je optužen da ih je „milovao i ljubio u usta“. Hraniteljska porodica je napokon uhapšena i optužena za zlostavljanje. Zamenik okružnog tužioca okruga Riversajd izjavio je početkom 2020. da deca žive samostalno, rade i pohađaju školu, a jedno je završilo fakultet.
Prema istrazi njuz magazina ABC 20/20, iz novembra 2021, neka od dece su i sada zanemarena od strane socijalnih službi, neka su beskućnici, a ne mogu ni da koriste stotina hiljada dolara od donacija. Sredstva su predata u povereništvo pod nadzorom sudskog javnog staratelja (Vanessa Espinoza). Džošua Turpin je prijavio da nije mogao da dobije finansije i da mu je zbog toga odbijena kupovina bicikla.
Džordan Turpin je tokom intervjua sa Dajan Sojer za specijal 20/20 otkrila da je puštena bez najave iz hraniteljskog doma bez životnih veština, bez planova za stanovanje i bez razumevanja kako da pristupi hrani i zdravstvenoj zaštiti. Okrug Riversajd je, prema članku, angažovao privatnu pravnu firmu da ispita optužbe za zloupotrebu socijalnih usluga. Braća i sestre Turpin podneli su tužbu Višem sudu okruga Riversajd u julu 2022. protiv hraniteljske organizacije koja ih je smestila u dom gde su navodno bili izloženi dodatnom zlostavljanju i zanemarivanju. Podnesene su dve skoro slične tužbe, jedna za dvoje starije braće i sestara, a druga za četvoro mlađe braće i sestara.
