Porodica Baniševski iz Indijanapolisa šesnaestogodišnjoj Slilviji i njenoj mlađoj sestri pripredila je nezamisliv život. Nakon što im je majka uhapšena dospele su u ruke Gertrude, koja je devojčice nemilosrdno sakatila, izgladnjivala i zlostavljala. Da se dešava tortura nad ljudskim bićem kao iz najgorih noćnih mora iz zatvorenih vrata ove žene monstruma, kako ju je prozvala svetska javnosti, niko od komšija nije pretpostavljao.
Hapšenje majke i odlazak kod Baniševskih
Ova fotografija je napravljena 1965. godine, malo pre Silvijinog odlaska u porodicu Baniševski. Do tada je živela sa svojom majkom Beti, koja se razvela od Silvijinog oca.
Posle hapšenja Beti, koja je osumnjičena za krađu, otac devojčica ih je privremno premestio u dom porodice Baniševski. Brigu o njima je trebalo da preuzme njegova poznanica Gertruda zajedno sa ćerkom Paulom.
Mislio je da će boravak u njihovoj kući obezbediti psihološku i socijalnu stabilnost jer je on radio kao zabavljač po karnevalima i mislio je da njegov nestalan način života neće biti dobro okruženje za devojčice, piše Viralnova.
Gertrudi je plaćao 20 dolara nedeljno za brigu o deci i bilo je predviđeno da one tu ostanu 3 meseca, dok se ne završi karnevalska sezona.
Mučenje je počelo odmah
Muke devojčica počele su odmah. Gertruda je bila u stanju nervnog rastrojstva. Njeni napadi depresije su se završavali zlostavljanjem devojčica, da bi na kraju svu svoju agresiju usmerila prema Silviji.
Gertruda je svakodnevno napadala Silviju, optužujući je da se bavi prostitucijom. Bila je poznata po radikalnim stavovima prema ženama.
Nedugo zatim, Gertrudi su se pridružila njena deca. Često je ohrabrivala svog trinaestogodišnjeg sina da fizički zlostavlja devojčice, a sestre su bile i na udaru njihovih komšija. Vezivanje, gašenje cigareta po koži, utrljavanje soli na žive rane bili su samo uvod u golgotu koja je zadesila Silviju. Devojčica je bila primoravana da jede i sopstveni izmet.
Da li je moglo surovije?
Gertrudina ćerka Paula je po mnogo čemu bila gora od majke. Ova sedamnaestogodišnjakinja je konstantno udarila Silviju i jednom prilikom joj slomila zglob. Zatim je rešila da proveri majčine tvrdnje o Silvijinom navodnom prostituisanju, pa je devojku udarala po genitalijama uz optužbe da je trudna.
Sestre su nekoliko puta pokušale da obaveste porodicu o onome što su doživljavale. Uspele su da kontaktiraju stariju sestru Dijanu koja je u tom momentu imala 18 godina i već je bila udata. Ona, međutim, nije preduzela ništa, jer je mislila da devojčice jednostavno izmišljaju jer ne žele da budu odvojene od porodice.
Silviji je zatim zabranjeno da ide u školu i smeštena je u podrum kuće, bez adekvatne ishrane i sa nedovoljno vode za piće.
Dan pre Silvijine smrti, Gertruda i komšijin sin Ričard Hobs, urezali su užarenom iglom na Silvijinom stomaku sledeći natpis: “Ja sam ku*va i ponosim se time”.
Oktobra 26. nakon višemesečnog prebijanja, izgladnjivanja i mučenja Silvija Likens je umrla od otoka na mozgu, šoka i gladi. Imala je samo 16 godina.
Da li je zadovoljena pravda?
Nakon što je Gertruda otkrila da je devojka mrtva, porodica je sakrila telo i pozvala policiju. Tvrdli su da je Silvija pristala da ima seksualne odnose sa grupom dečaka u zemnu za novac i da su je oni negde odveli. Za ovakve tvrdnje imali su i pismo koje su naterali Silviju da napiše nekoliko dana ranije.
Međutim, pre nego što je policija napustila kuću, njima je uspela da priđe Dženi. Rekla je samo: “Izvadite me odavde i sve ću vam reći”.
Zahvaljujući njenom svedočenju policija je uskoro upala u kuću porodice Baniševski da bi otkrila unakaženo telo šesnaestogodišnje Silvije. Gertruda, njena deca Paula i Džon i komšija Hobs uhapšeni su pod sumnjom da su izvršili teško ubistvo. Zatim je uhapšen još i Koj Habard, mladić iz komšiluka za koga se utvrdilo da je sarađivao sa ubicama.
Džon, Hobs i Habard su osuđeni na 21 godinu zatvora, ali su 1968. pušteni na uslovnu slobodu. Paula Baniševski je osuđena na doživotnu robiju. Kasnije je presuda preinačena, pa je za krivično delo – ubistvo iz nehata, dobila svega godinu dana zatvora.
Gertruda je osuđena na doživotni zatvor, ali je 1985. godine puštena zbog dobrog vladanja. Umrla je 5 godina kasnije od raka pluća.
