Otomanska dinastija bila je jedina vladajuća kuća Osmanskog carstva od 1299. do uspostavljanja Republike Turske 1923. godine. Bilo je 36 otomanskih vladara i svaki je bio direktan potomak po muškoj liniji prvog osmanskog sultana Osmana I. U modrnim vremenima njihovi živi potomci nemaju palate sluge, ali je zanimljivo da se neki od njih bave javnim poslom.
Borave u različitim zemljama širom Evrope, kao i u Sjedinjenim Državama, na Bliskom istoku, a pošto im je sada dozvoljeno da se vrate u svoju domovinu, mnogi su se vratili i u Tursku. Kada je bila u egzilu, porodica je usvojila prezime Osmanoglu, što znači „sin Osmana“.
Refia Roksan Kunter Ozkan
- deda od Refie je unuk sultana Abdula-Hamida II
Refia Roksan Kunter Ozkan je turska voditeljka i bivša košarkašica. Rođena je 10. avgusta 1984. kao ćerka Ermana i Ajten Kunter. I dok joj otac trenirao mladu košarkašku momčad, mama je radila u kozmetičkom salonu.
Diplomirala je na Univerzitet u Lionu "Bilgi", smer: radio i televizijski program. Jedno vreme je radila kao službenik za odnose s javnošću i medije u turskoj košarkaškoj reprezentaciji.
Udala se za Emira Ozkana 2013. godine, koji se tako bavi medijima, a njihova ljubav je krunisana i detetom.
Sehzade Orhan Murad Osmanoglu
- pra-pra-praunuk sultana Murata V
Sehzade Orhan Murad Osmanoglu Efendi rođen je 16. decembra 1972. godine. Član je porodice Osmanoglu, koja vodi poreklo od sultana koji su vladali Otomanskim carstvom od 1299. do uspostavljanja Republike Turske 1923.
Najstariji je sin Šehzade Osmana Selahedina Vasiba Osmanoglua. Orhan Murad je pra-pra-praunuk sultana Murata V, 33. vladara kuće Osman preko svog dede Ali Vasiba, 41. poglavara carske kuće Osmana, a takođe i pra-pra-unuk sultana Mehmeda V, 35. vladar kuće Osman, preko svoje bake Emine Mukbile. Njegov otac Osman Selahedin je jedini osmanski princ čiji su roditelji potomci carske otomanske dinastije. Osman Fuad ima jednu stariju sestru i dva mlađa brata.
Školovan je na Viktorija koledžu u Aleksandriji, diplomirao je međunarodno poslovanje i marketing, i član je Instituta ovlašćenih računovođa u Londonu. Živi sa porodicom u Bakingemširu i radi u Cloud tehnologiji. Nekada se bavio investicijskim poslovima. U Vindzoru 18. februara 2001. godine Murad se oženio Brazilkom Patrišom. Nakon udaje, Patricia je usvojila ime Emine. Imaju dva sina.
Potomku Otomanskog carstva radi sve što je moguće kako bi se osiguralo da se ne zaborave njihovi čuveni preci.
Fatma Nazlishah Osmanoglu Sultan
Rođena je 2. februara 1921. godine u Istanbulu i bila je poslednja osoba koja je upisana u Knjigu otomanske dinastije. Njen otac je bio Omer Faruk, sin princa sultana Abdul Medžid efendije, a majka Sabiha Sultan je bila ćerka poslednjeg sultana Osmanskog carstva Mehmeda VI i Nazikede Kadin.
Posle ukidanja sultanata i prisilnog odlaska poslednjeg sultana Osmanskog carstva Mehmeda VI u inostranstvo 1922. godine, i porodica Fatme je morala da napusti domovinu. Proveli su prve godine izgnanstva u Francuskoj, u Nici, gde je Fatma završila srednju školu. Posle Nice, porodica se preselila u Egipat 1938. godine.
Dobila je predlog za brak od egipatskog princa Hasana Tusuna, i uprkos protestima, bila je verena za njega. Međutim, ubrzo je raskinula veridbu.
Princ Muhamed Abdel Moneim, sin poslednjeg egipatskog kediva Abasa Hilmija II i naslednik bogatstva od 50.000.000 američkih dolara, 1940. godine traži ruku od Fatminog oca. I iako nije želela prvobitno da se uda, na nagovor roditelja je pristala. Venčanje je obavljeno 26. septembra 1940. u palati "el-Oruba" u Kairu i dobila je titulu Sahibat-al Sumuv Al-Amira Neslishah (Njeno visočanstvo princeza Neslishah). Dobili su dvoje dece - princa Abasa Hilmija i princezu Ikbal.
Kada je Egipatski pokret slobodnih oficira svrgnuo kralja Faruka u julskoj revoluciji 1952. godine, izabrali su princa Abdela Moneima da bude predsedavajući tročlanog Regentskog tela osnovanog da preuzme ovlašćenja Farukovog novoustoličenog sina Fuada II. Regentsko telo je raspušteno 7. septembra 1952, a Abdel Moneim je postavljen za jedinog princa regenta.
Fatminih nekoliko zvaničnih pojavljivanja tokom muževljevog regentstva bilo je fokusirano na dobrotvorni rad. Kao i kraljevske supruge koje su joj prethodile, prisustvovala je sportskim događajima kao što su polo utakmice i finale međunarodnog teniskog turnira.
Egipatski revolucionarni komandni savet je formalno ukinuo monarhiju 18. juna 1953. Godine 1957. uhapšeni su Abdel Moneim i Neslišah. Ponovo prisiljena na izgnanstvo, Neslisah je puštena iz zatvora nakon što je predsednik Republike Turske intervenisao i zahtevao njeno oslobađanje. Posle toga je kratko živela u Evropi, a zatim se vratila u svoju rodnu Tursku. Uspela je da povrati 1963. tursko državljanstvo i uzela je prezime Osmanoglu. Princ Abdel Moneim je preminuo 1979. godine u Istanbulu, gde je princeza Neslišah nastavila da živi sa svojom ćerkom Ikbal.
Važila je za pravu damu. Tečno je govorila francuski, engleski, nemački i arapski, a takođe je bila strastvena skijašica, plivačica. Interesovala se i za istoriju, književnost, geografiju, botaniku i kulinarstvo. Uz to, izuzetno je bila poštovana od brojnih značajnih dirigenata u muzičkom svetu.
Živela je 92 godine, umrla je od srčanog udara 2. aprila 2012. u svojoj kući u Ortakoju. Bila je najviša osmanska princeza i poslednji preživeli član otomanske dinastije koji je rođen tokom otomanske ere.
Od 2000. godine raste interesovanje za žive članove osmanske porodice, koji su se 2006. godine sastali u Palati Dolmabahče na predstavljanju dokumentarnog filma „Izgnanstvo Osmanlija“. Ovaj dokumentarac prati priče članova osmanske porodice koji su otišli u izgnanstvo 1924. godine, nakon uspostavljanja Turske Republike i ukidanja Otomanskog kalifata. Zatim prati priče njihovih potomaka, koji danas žive u Turskoj, Evropi, Sjedinjenim Državama i širom Bliskog istoka.
