Kako razvod izgleda iz dečje perspektive možda najbolje ume da objasni naš poznati pesnik Nedeljko Popadić kroz pesmu "Najgori tata u gradu".
U sobi dim, tišina. Pogled od mene krije. Zagledan, sam, u prazno, tata rakiju pije.
Ko da ga tišti nešto, u piću traži spas… Dnu flaše sve je bliži i sve je dalji od nas.
Tata ne može više bez flaše, ko bez vode…
Strah me, mama će možda negde u noć da ode.
Oči mu mutne, sive… Usne su mu sve bleđe. I prijatelji stari dolaze nam sve ređe.
Poneko se razboli, neko padne u ratu… A ja posmatram kako flaša ubija tatu.
Mama i tata se jutros ne vole. Pa me čas ona, a čas on tuče. A mene još uvek jako bole udarci onog Janka, od juče.
Mama i tata se jutros ne vole. Pa krivca traže, ko da je važno… O kad bi hteli, jednom, zbog mene, još jednom da se zagrle snažno…
Mama i tata se jutros ne vole. Govore: “Gotovo!” Spominju stvari. Čudne reči: “sudnica, ludnica, parnica, pakao, podstanari…”
Mama i tata se jutros ne vole. Sam u sredini… Već glume strance. Kada bih barem imao brata da ih vežemo u neke lance.
Mama i tata se jutros ne vole. Samlji sam jutros, samlji od svih. Govore s kim ću živeti sutra. Nude mi mleko. Ja hoću njih.
Mama i tata se jutros ne vole. Tata bi negde u svet da zbriše. Briga ih što će sad onaj Janko da se od sutra osili više.
Obukao je kaput. Ništa rekao nije. I srce moje snažno počelo je da bije.
Tata ostavlja mamu. (Kažu, zbog neke žene…) Samo mi jasno nije zašto ostavlja mene…
Kako da ga zadržim malim rukama mojim? A dobro zna koliko noću se mraka bojim.
Kada mi bude jednom doneo čokoladu reći ću mu da jeste najgori tata u gradu.
I ova moja mama treba da se postidi. Može da vikne: "Stani!" Ona mu kaže: "Idi!"
(Nedeljko Popadić)
