Vladimir Almazov, istaknuti ruski kardiolog, u svom kabinetu drži posudu s ljudskim srcem .Svi njegovi studenti znaju pozadinu te priče sa srcem.
U ranim 50-im, kada je dr. Almazov još uvek bio student četvrte godine na medicinskom institutu u St. Peterburgu, u kliniku je dovezena mlada žena sa dijagnozom subakutnog bakterijskog endokarditisa.
Čak i danas, ova zastrašujuća bolest ima vrlo visok postotak smrtnosti, a tada je fatalan ishod bio gotovo siguran.
Smatralo se da devojci nema pomoći, srce joj je postajalo sve slabije, uz konstantno povišenu temperaturu.
Devojku su pregledali svi najbolji profesori, ali bez pozitivnog ishoda. Tokom tih pregleda uz profesore je bio i čitav niz stažista. Jedan od njih je bio i dr. Alamazov, tada na glasu kao vrlo vredan i talentovan student.
On nije predložio nikakvu revolucionarnu metodu za lečenje endokarditisa, niti bilo što slično, on se jednostavno zaljubio u devojku koja je na samrti.
Stažista ju je posećivao svaki dan i donosio joj cveće. Vremenom se i ona zaljubila u njega i polako, ali sigurno počela da se oporavlja.
Venčali su se, dobili decu, i pozvali doktore koji su je lečili na njihovu svadbu.
Nakon mnogo dugih i srećnih godina je ona je umrla i ostavila je svoje srce medicinskom institutu u St. Peterburgu.
Tamo će ostati zauvek očuvano kao podsetnik da bolesno srce može izlečiti jedino srce koje voli.”
