Većina ljudi osetila je bar jednom u životu krivicu prema roditeljima, naročito prema majci. Na primer, ako se majka razbolela, a vi zbog posla niste stigli da je obiđete.
U ovakvoj sutuaciji, krivica je sasvim normalna, jer majka je toliko toga uradila za vas i zaslužila je makar posetu u teškim vremenima.
Ovaj osećaj krivice razvija se još u detinjstvu, jer mnoge majke vrlo vešto, svesno ili nesvesno, manipulišu svojom decom kroz čitav život.
Dečja krivica zasniva se na dve stvari - ljubavi i strahu od kažnjavanja. Kada se malo dete oseća krivim, ono ne želi da uvredi majku, a u isto vreme se plaši njene kazne.
Ovo su svi načini kako majke manipulišu decom:
1. Glumljenje negodovanja
Majke se nekad prave da su uvređene samo kako bi dete pratilo njihove instrukcije i tako "popravilo štetu". Dete će tada sve uraditi jer želi da se oslobodi tog strašnog osećaja krivice i izbegnu mogućnost da uvrede majku.
Znaš, u Švedskoj deca ne plaču: Od ove rečenice, na oči joj je pao mrak!
2. Previše odgovornosti na leđima deteta
Neke majke su sklone da prebace na dete brojne zahteve, koje ono nije u stanju da ispuni. Na primer, neke majke svom trogodišnjem detetu govore kako je ono krivo što se ona nije naspavala i što izgleda loše, jer nikako da odraste... Ili kako ne može više da pere njegove stvari, jer se dete suviše prlja...Tada dete oseća krivicu jer je majci teško samo zato što ono, zapravo, postoji. Još je gore optužiti dete kako je ono krivo što je, na primer, tata otišao od kuće... Zapamtite da deca sve shvataju bukvalno i da se stvarno osećaju krivim za loš odnos između roditelja, iako je realno nemoguće da oni budu krivi.
3. Nabijanje krivice
Nikada, ali nikada nemojte da poredite svoje dete sa bilo kim drugim. Takođe, nemojte ni da idealizujete svoje dete i govorite kako nijedno drugo nije bolje od njega. Čak i zbog toga deca se mogu osećati krivim - čim prvi put pogreše, totalno će se razočarati u sebe i osećati krivicu što su razočarali vas. 4. Uloga žrtve
Rečenice poput "Svega sam se odrekla zbog tebe" veoma su destruktivne za decu. To detetu osim osećaja krivice stvara i osećaj da su nešto dužni za ceo život. Niste rađali decu da bi vam nešto dugovala, već samo zato što ste vi tako želeli, pa nije fer da im usađujete ovakva osećanja.
Klinički psiholog, Vlajko Panović: Svaki roditelj ima obavezu da svom detetu omogući ovo!
5. Visoka očekivanja
Veoma uobičajena, ali takođe loša situacija jeste ona u kojoj majka forsira dete da postane ono što ona nije uspela. Ako majka usađuje detetu sopstvene želje, ono nikad neće naučiti da sluša svoje srce i otkrije sopstvene želje, jer će mu glava biti prepuna tuđih misli i želja. Kad ovakvo dete odraste, ono će biti nesrećno što ne može da uspe u svojoj zapravo neželjenoj profesiji, ali će i dalje težiti da uspe samo da ne bi razočaralo majku.
Ovo su posledice koje manipulacija i usađivanje krivice ostavlja na dete:
- dete nikada ne pravi sopstvene izbore;
- mišljenje vašeg deteta uvek će zavisiti od mišljenja drugih;
- uvek će za sve kriviti samo sebe.
Da li zaista želite ovakav budući život svom detetu?
