Naša baka ima pomalo "čudnjikavo" ponašanje.
Moji roditelji smatraju da im se sudbina sveti jer nisu imali tinejdžerskih problema sa svojom decom, tj. sa mojom sestrom i sa mnom.
Na primer, u julu, nakon što je primila penziju, nedelju dana je "blejala" na moru sa drugaricom, a pri tome je isključila telefon. Javila se kada joj je ponestalo novca, pa su mama i tata morali da smisle način kako da je vrate kući.
Mama je tada potpuno izgubila razum, a tata je šaretski dobacivao tašti da ga sledeći put povede sa sobom.
Još se u porodici prepričava bakina epizoda sa doktorom. Naime, pošto ima dijabetes u početnoj fazi, doktor ju je ozbiljno gledao i počeo da nabraja šta sve ne sme da radi jer ima dijabetes, na šta je ona odgovorila:
"Šta mi se može dogoditi ako pojedem slatko?"
"Možete da umrete," rekao je doktor najtragičnijim mogućim tonom.
"Stvarno??? Zanči sa 86 godina postoji takva verovatnoća? Da umrem?"
Ukratko, eno je ubrizgava sama sebi insulin i jede šta želi.
Ona je žena koja na ulici igra šah sa taksistima i redovno ih pobeđuje; peva u horu; ide u pozorišta i prisustvuje svim besplatnim gradskim kulturnim dešavanjima i koncertima.
Nedavno je u kuću dovela "dečka" - vitalnog udovca, mlađeg 8 godina od nje. Sinoć sam ih našla na kauču ispred televizije, zaspali su zagrljeni nakon što su popili dve litre vina.
Obožavam svoju baku - pozitivnija je i energičnija od većine mojih prijatelja. Ona voli život i uživa u njemu, " Pa dokle traje", kaže ona često.
(Stil.kurir.rs)
