Zamislite da kupite komad odeće s etiketom na kojoj stoji ovakav tekst: "100% pamuk. Proizvedeno u Kambodži, izradio Behnli, star 9 godina. On svako jutro ustaje u pet sati i ide u fabriku tekstila u kojoj radi. Noć je kada ide na posao, noć je kad se vraća s posla. Oblači se lagano jer je temperatura u sobi u kojoj radi 30 stepeni Celzijusa. Prašina u sobi kupi mu se u nosu i ustima. Provesće celi dan gušeći se kako bi zaradio manje od jednog dolara. Maska bi kompaniju koštala 10 centi. Etiketa ne sadrži celu priču."
Džempere i jakne s takvim etiketama prošle godine je predstavila kampanja "Etiketa ne sadrži celu priču" humanitarne organizacije Canadian Fair Trade (Kanadska poštena trgovina). Organizacija se dohvatila borbe za objavu cele istine na etiketama nakon što je 2013. u Bangladešu poginulo 1100 ljudi koji su se nalazili u fabrici "Rana Plaza" kad se ista urušila.
Surova izjava najbogatijeg Kineza: Evo zašto ste siromašni!
To je priča o modernim robovima, o nekoliko stotina njih od miliona potplaćenih, izrabljivanih, zlostavljanih i mučenih širom sveta. Huffington post je sada odlučio da podseti na kampanju i objasniti kakav zločin je prethodio nastanak mnogih komada odeće koje poseduje praktično svaki čovek, odnosno koje sve prljave tajne sadrži etiketa na odeći.
U SAD-u je, osim sastava odeće, obavezno na etiketi navesti i zemlju porekla. Tako da preko etikete saznajemo gde je tačno neko od 60 miliona tekstilnih radnika od Bangladeša i Kambodže sve do Evrope i SAD-a proizveo našu košulju ili pantalone. A kasnije možemo pretpostaviti i u kakvim radnim i neljudskim uslovima je naš komad odeće izrađen.
Otrov u novoj odeći: Nekada nije dovoljno oprati je samo jednom pre nošenja!
Nevladina organizacija "Fashion revolution" otišla je toliko daleko da je apelovala na 1200 proizvođača, među kojima i na Zaru, Levis, American Apparel i druge, da na svojim odevnim predmetima uz etiketu izlažu i fotografiju radnika koji je izradio taj komad odeće.
Akciji #WhoMadeMyClothes pridružili su se, ali samo na kratko, i mnogi koji odeću uvoze iz sweatshopova iz Azije. U poslednje vreme, na primer, akcija je sprovedena i u Turskoj gde rade sirijske izbeglice.
Ali, neke su se stvari ipak počele menjati. Levis je na svojim proizvodima počeo štampati, osim standardnih podataka o odeći, i pozive na ekološki održiv odnos prema planetu; "manje perite, perite u hladnoj vodi, sušite na vazduhu..."
Najbogatiji čovek na svetu živi skromno: Ortego je vlasnik Zare, ali ne voli modu!
