Bivša prva dama i predsednik SAD Džon F. Kenedi, upoznali su se preko njihovog zajedničkog prijatelja, novinara Čarlsa Bartleta, 1952. godine, a kasnije su se venčali u crkvi Svete Marije u Njuportu, 12. septembra 1953.
O raskošnom venčanju je izveštavao magazin "Lajf" i predstavio preko 600 gostiju za ceremoniju i 900 na obližnjem prijemu.
Za svoju svadbu, Džeki je nosila haljinu od svilenog tafta boje slonovače sa portretnim dekolteom i bufan suknjom, koju je dizajnirala čuvena afroamerička dizajnerka En Lou.
Silueta haljine bila je veoma tradicionalna, ali su ukrasi bili na razigranijoj strani i uključivali su velike rozete i cveće. Što se tiče Kenedija, on se odlučio takođe za vanvremenski izgled, odabravši jutarnje odelo(eng.morning suit), koje se sastojalo od dugačkog sakoa, prsluka, kravate, košulje, cipela i sivih pantalona visokog struka sa prugama.
Džekin stil savršeno skrojenih odela i ženstvena silueta sa šeširima nastavlja da utiče na današnji svet mode, što je i uvrstilo u ikonu stilu šezdesetih i sedamdesetih. Međutim, njena venčanica se i dalje smatra jednim od njenih najpoznatijih izgleda.
Od dizajnera do njenih svadbenih dodataka, evo svega što treba da znate o venčanici Džeki Kenedi.
Džekinu venčanicu dizajnirala je En Lou
Lou, najpoznatija dizajnerka crne puti, kreirala je Džekinu legendarnu haljinu od slonovače. Lou je ranije radila sa nekim od najelitnijih američkih porodica, uključujući Ruzveltove i Rokfelerove. Takođe je dizajnirala haljine za Džekinu majku, Džanet Li Buvije.
Džekina haljina je brzo postala dobro poznati izgled, ali Louovoj nije bilo dato veliko priznanje zbog toga. Na pitanje novinara ko je dizajner njene venčanice, Džeki je navodno odgovorila: "To je uradila obojena krojačica", tvrdi magazin "El".
Međutim, Džulija Fej Smit, autorka Enine biografije "Nešto za dokazati"(eng.Something to Prove), rekla je za "El" 2019. da je Lou kasnije kontaktirala Džeki da izrazi svoje razočarenje zbog njenog komentara.
"U roku od nekoliko dana sekretarica gospođe Kenedi nazvala je En", rekla je Smitova. "Ona je objasnila da gospođa Kenedi nije videla konačan tekst pre objavljivanja i da nije znala da će En biti pomenuta kao što je bila u članku. Bela kuća je tražila povlačenje, ali publikacija to nikada nije uradila. Ipak, En nije osećala animozitet prema Kenedijevima."
Njena originalna haljina je bila uništena
Nedelju dana pre gala venčanja, pukla je cev u Eninom ateljeu i poplavila prostor, kako tvrdi Nacionalni muzeju američke istorije.
Voda je oštetila Džekinu venčanicu i devet haljina za deveruše. Louova je odlučila da ne kaže porodici Kenedi i umesto toga je kupila novu tkaninu kako bi je prepravila.
Za izradu Džekine originalne venčanice bilo je potrebno skoro osam nedelja, a Lou je uspela da je prepravi u roku od pet dana uz pomoć njenog tima. Navodno se očekivalo da će dizajnerka zaraditi 700 dolara od haljine, ali je umesto toga zaradila gubitak od 2.200 dolara zbog incidenta.
Pun sastav haljine
Haljina od slonovače koju je Džeki nosila napravljena je od 45 metara svilenog tafta, prema Predsedničkoj biblioteci i muzeju Džona F. Kenedija. Imao je portretni izrez, bufan suknju, i plisirani steznik. Mali cvetovi narandže bili su pričvršćeni za centar svake rozete, što je bio zaštitni znak dizajna En Lou.
"Cveće je bilo nešto što je radila iznova i iznova", rekla je za "Vaniti fer" Elizabet Vej, pomoćnica kustosa u Muzeju u FIT-u i autorka knjige "Crni dizajneri u američkoj modi"(eng. Black Designers in American History). "Bila je zaista sjajna u oblikovanju tkanine i izgradnji(haljine) u tri dimenzije sa ravne površine."
Džekina haljina je takođe uključivala nekoliko skrivenih detalja. U donjem delu haljine je ušivena plava traka. Pored toga, etiketa En Lou je postavljena unutar struka suknje.
Uprkos tome što je Džekina venčanica bila jedan od najpoznatijih svadbenih izgleda svih vremena, ona je navodno želela da nosi jednostavniji, elegantniji dizajn na svoj veliki dan.
Međutim, otac Džona F. Kenedija, Džon Kenedi, je odbacio Džekinu ideju i imao poslednju reč kakva će biti, prenosi "El" u pomenutom tekstu.
Ipak, Smitova je za "El" rekla da je "En volela da zadovolji svoje klijente" i da je Džeki "verovatno imala nešto da kaže oko dizajna sopstvene haljine", dok se Lou konsultovala sa njom o dizajnu i bojama haljina za svadbu.
Svoj izgled upotpunila je stvarima koji su za nju imali sentimentalnu vrednost
Džeki je svojoj haljini dodala stvari koji su za nju imale sentimentalnu vrednost. Svoju haljinu uparila je sa tijarom i čipkastim velom od ruže sa cvetovima narandže, koji je prvobitno nosila njena baka Margaret Li.
Što se tiče nakita, Džeki je nosila dva poklona od svog budućeg muža: bisernu ogrlicu i dijamantsku narukvicu. Takođe je nosila buket ružičastih i belih orhideja i gardenija kako bi upotpunila svoj klasični svadbeni izgled.
Njena haljina postala je previše krhka da bi bila izložena
Džekina venčanica je deo stalne kolekcije Predsedničke biblioteke i muzeja Džona F. Kenedija i poslednji put je bila izložena 2003. na proslavi 50. godišnjice braka. Haljina je od tada postala previše krhka za izlaganje i ne napušta muzej.
Međutim, kultna haljina je u nekoliko navrata ponovo kreirana za izložbe. Godine 2013. robna kuća Maršal Fild donirala je muzeju papirnu repliku i izložila je u čast 60. godišnjice braka Džeki i Džona Kenedija. Haljina od slonovače je takođe replicirana 2023. godine za izložbu "En Lou: Američka dizajnerka*"(eng.Ann Lowe: American Couturier) u Vintertur muzeju, bašti i biblioteci.
*Couturier se odnosi na dizajnera ili dizajnerku koja kreira odeću visoke mode
