Moda je globalna industrija vredna milijardama evra i biznis koji zapošljava veliki broj žena. Njihova dostignuća predstavljaju "preoblikovanje industrije ne uklapanjem u korporativna pravila koja predvode muškarci, već stalnim ignorisanjem, verovanjem sopstvenim instinktima, životom kakav žele i otvaranjem širokog kreativnog prostora za nove generacije" ističe novinarka i feministkinja Sara Mover.
Posle Drugog svetskog rata, svet je nastavio da traži modu u Parizu, gde su muški dizajneri kao što su Kristijan Dior, Uber de Živanši i Pjer Balma(n), bili proslavljeni modni majstori dana. Iako je njihov doprinos modi bio značajan, ženske dizajnerke su se trudile i pre i posle rata u modi koja ne samo da je poboljšala živote žena, već ih je duboko promenila.
Najveću revoluciju u modi definitivno je izazvala Gabrijel Koko Šanel. Verovatno kao niko drugi u modi. Naravno, bila je žena. Znala je šta žene muči, šta ženama odgovara i kako bi one najlepše izgledale. Sa uvođenjem konfekcijske mode sa Rivom Gušom 1966. od strane Iva Sena Lorana i velikim društvenim promenama u decenijama koje su usledile (najviše zahvaljujući drugom talasu feminizma), otvorilo se tržište da se glasovi ženskog dizajna u drugim modnim prestonicama vide i čuju, a glasovi žena iz već etabliranih prestonica samo čuju još više.
Danas, savremene ženske dizajnerke oblikuju svoje brendove i prave korake koje dosežu polja izvan same sfere kreiranja odeće i dizajna.
U čast Međunarodnog dana žena, slavimo deset dizajnerki koje su zaslužne, slobodno možemo reći, za promenu sveta.
GABRIJEL KOKO ŠANEL
Šanel važi za jednu od najuticajnijih modnih dizajnerki svih vremena i jednu od najvećih revolucionara u modi(ako ne i najvećeg). Ona ne samo da je promenila način na koji se žene oblače, već je na kraju promenila tok mode oslobađajući ih od ograničenja 19. veka i korseta. Od trenutka kada je otvorila svoju prvu radnju u Parizu 1910. prodajući šešire, do svoje smrti 1971. godine, dizajnerka je ostavila nasleđe koje i danas cveta u modi kao nacrt za moderno, žensko odevanje.
Gabrijel Šanel je takođe zaslužna za uvođenje pantalona u žensko odevanje, jednostavnije oblačenje i nošenje odela.
ELSA SKIJAPARELI
Iako bi zauzela drugačiji pristup od Gabrijeline praktičnosti stila, ipak je ostavila trag u svetu mode. Unela je duhovitost i ćudljivost u modu i bila je redak dizajner koji je ismevao modu na divan i umetnički način, uprkos neodobravanju pariskog establišmenta iz tridesetih godina, koji je ozbiljno shvatao modu.
Okružujući se prijateljima umetnicima kao što je Salvador Dali, ona je u svojim kolekcijama slobodno koristila nadrealizam - novi i kontroverzni umetnički pokret tog vremena. Radila je šešire koji su ličili na cipele ili jastoge, i jakne sa džepovima koji su ličili na fioke. Decenijama kasnije, Iv Sen Loran bi rekao da je „njena mašta bila bezgranična. No, Skijaparelijeva je takođe bila pametna poslovna žena i zaradila je bogatstvo tako što je svoje ime licencirala za razne proizvode izvan mode, sa predmetima kao što su zavese za tuširanje i dušeci.
MERI KVANT
London je bio epicentar burnih šezdesetih, imajući svoju zvučnu podlogu u Bitlsima i Rolingstonsima. Ovim rokerima, njihovim devojkama i drugim ženama bio je potreban kodeks oblačenja, a kreirala ga je britanska dizajnerka Meri Kvant. Radeći u svom butiku, otvorenom 1955. godine, promenila je način kupovanja, tako što je od radnje napravila scenu, gde je kupovina bila ono što bi se danas nazvalo „iskustvenim".
Inspirisana ljubavlju prema oštroj silueti italijanske sportske odeće, Kvant je kreirala odeću modernih oblika. Ono što je najvažnije, ona je popularizovala mini suknju, nošenu sa hulahopkama jarkih boja. Kvant je sa svojom čuvenom bob frizurom jednom rekla u intervjuu da su „kraće suknje omogućavale pokretljivost, trčanje, skakanje i zabavu."
Ali ostavimo praktičnost na stranu, Kvantina odeća je signalizirala pomak ka oslobađanju žena gde su žene ponosno hvalile svoju seksualnost. Za svoje napore nagrađena je najvišim Ordenom viteštva Britanske imperije, čime je postala Dama.
VIVIJEN VESTVUD
Kao i Kvant, Vivijen Vestvud je takođe proglašena za Damu, ali je interesantno da je i nagrađena i prihvaćena, s obzirom na antiestablišmentski pristup njene karijere.
Još tokom sedamdesetih, ona i partner Malkolm Meklaren vodili su prodavnicu pod nazivom SEKS na King Roudu u Londonu, koja je bila nulta tačka za pankere. Meklaren je stvorio i vodio bend The Seks Pistols, avatar pokreta, koji je bio pobuna i reakcija na sumorne, socio-ekonomske izglede nezadovoljne britanske omladine. Vestvud je dizajnirala oštre izglede, koji su se sastojali od tartan printa, kože i pocepanih, grafičkih majica, jako ukrašenih zihernadlama. Uprkos tome što se zalagala za sve protiv čega je bila, pank estetika se infiltrirala u luksuznu modu.
DAJEN VON FIRSTENBERG
Godine 1976. Dajen von Firstenberg je bila predstavljena na naslovnoj strani ,,Njuzvika" u haljini na preklop. Dizajnerka ga je kreirala 1974. godine, sa 27 godina, započevši čitavu karijeru sa jednom haljinom- koja je bila na preklop i koju ste jednostavno mogli da ogrnete, zavežete i nosite. To je najavilo novo modno poglavlje za milione žena koje su je ugrabile. Izgled je bio bez napora, a ipak seksi, dovoljno uglađen da se nosi u kancelariji, ali i dovoljno privlačan da ga ponesete u večernji provod. Moglo bi se reći da je to bio prvi izgled u kom ste mogli ostati od početka dana do večeri.
DONA KARAN
Koristeći draping, žersej i likru 1985. godine, Karan je lansirala kampanju,,Sedam jednostavnih komada", koja ju je proslavila, istovremeno pružajući genijalno rešenje za životni stil.
„Žena je njeno telo, njena senzualnost i njena skrojenost, pa sam ih spojila zajedno. Osnovu kapsularne kolekcije činio je bodi, a sastavljen je od hulahopki (često neprozirnih), suknje, labavih pantalona, sakoa, džempera od kašmira i bele košulje. Time je omogućila ženama ležernije odevanje, sa jednostavnim komadima koji se lako uklapaju.
REJ KAVAKUBO
Antimoda se često koristi za opisivanje brenda Kom de Garson, brenda koji je stvorila ova samouka japanska dizajnerka. Kada je debitovala 1981. u Parizu kao deo „japanske invazije", zajedno sa Isejom Mijakeom i Jamamotom, kritičari su bili šokirani potpuno crnom odećom koja je izazvala zapadne modne predstave o tome šta je lepo i primamljivo. Njena moda se i dalje ne pridržava normalnog oblika ljudskog tela. Često izgledaju uvrnuto, asimetrično i obimno. Ovim je osmelila žene da uvek budu svoje, prate svoj instinkt i nikada se ne pridržavaju normama koje im se ne dopadaju.
MJUČA PRADA
Mjuča Prada, uzela je dedinu kompaniju za skladištenje prtljaga i transformisala je u globalnu modnu imperiju lansiranjem jednog artikla – vojnog najlonskog ranca. Njena sposobnost da pomeša utilitarno sa blistavim kako bi napravila nešto lepo je gorivo koje je pokrenulo brend u stratosferu stila, iz njene prve kolekcije 1988. godine. Modi je dala gravitaciju koju zaslužuje.
Njen brend koji je transformisala, predstavlja oličenje ženske moći da promeni svet i da je žena i te kako majstor biznisa i estetike.
STELA MEKARTNI
Stela Mekartni, koja je pokrenula svoj istoimeni brend 2001. godine, išla je ka održivosti, menjajući percepciju i praksu lanca snabdevanja u modnoj industriji. DNK njenog brenda je podjednako ekološki koliko i moda, sa kolekcijama koje koriste veštačko krzno i održive materijale.
Time je Stela započela revoluciju o kojoj se danas konstanto priča. Stalno čujete održivost, održivost, održivost. Za to je zaslužna upravo Mekartnijeva. Briga o planeti, odgovorna kupovina i kupovina kvalitetnih stvari koje traju, jesu principi koji su započeti zahvaljujući Steli Mekartni.
MARIJA GRACIJA KJURI
A kako da govorimo o promenama i feminizmu bez Marije Gracije Kjuri, kreativne direktorke brenda Kristijan Dior. Marija Gracija Kjuri, dizajnerka je koja je od samoga starta zagovarala feminističke vizije, implementirane u odeću koju stvara, bilo da je za konfekcijske(masovne) linije ili visoku modu. Kada je govorila o feminizmu bila je u pravu. Ne treba zaboravljati snagu žena, i ono što su radile kako bi danas žene živele slobodnije.
Kada je Marija Gracija Kjuri u julu 2016. imenovana za kreativnog direktora Kristijana Diora, prva žena na čelu modnog giganta, njeno mesto u istoriji mode bilo je sigurno. Ali, njen uticaj se već infiltrirao u modne garderobe širom sveta. Bila je deo dizajnerskog tima za aksesoare u Fendiju kada je rođena Baget torba. A sa Pjerpaolom Pičiolijem za Valentino, pomogla je da se na crveni tepih unesu pruge
Njen debi za Dior sadržao je majice sa porukama koje su sadržale feminističke reference. Pomešala je ove majice sa gracioznim izgledom balerina, i pojavila se nova Diorova žena: čvrsta, ali delikatna, sa borbenim duhom i romantičnim zaleđem (Kjurijeva žena voli i politiku iz stvarnog sveta i mistični tarot).
Ovaj tekst bismo takođe zaključili u maniru Marije Gracije Kjuri, koja je za svoj debi prikazala majicu sa referencom na tekst nigerijske spisateljice Čimamande Ngozi Adiči, koja je glasila ,,Svi bismo trebali da budemo feministi".
