"Pozdravimo Kristijana Lobutina, jednog od najvećih dizajnera cipela u istoriji obućarstva! Možda sve dame u publici danas ne nose cipele s visokom petom i crvenim đonom, ali siguran sam da u svojim ormarima imaju barem nekoliko pari obuće s njegovim potpisom", tim je rečima holivudski superstar Idris Elba početkom decembra u Njujorku pozvao na pozornicu svog prijatelja, francuskog dizajnera, dobitnika nagrade za životno delo "Footwear News Achievement".
Ta nagrada se kolokvijalno naziva "modni Oskar za cipele", a francuski dizajner Kristijan Loubuten dobio ju je mesec dana uoči 60. rođendana, koji je proslavio 7. januara 2023.
Njegove kreacije, objekt požude mnogih žena koje obožavaju život na visokoj peti, više od tri decenije sinonim su za glamur i luksuz sa stilom. Prvi salon u Parizu otvorio je 1991., a prva klijentkinja bila mu je monegaška princeza Karolina koja se svojim parom cipela pohvalila jednom modnom novinaru. Usmena predaja za Lobutena je oduvek bila najbolja reklama, a poznat je i po tome što na putu do svog globalnog uspeha nije uložio ni dinara u plaćenu reklamu bilo koje vrste.
Prve godine ispunio je poslovni plan i prodao 200 pari cipela, a danas ih otprilike toliko prodaje svakog sata u svojim prodavnicama širom sveta. Prošle je godine objavljeno kako njegov brend već četvrtu godinu zaredom na globalno tržište lansirao više od pola miliona pari cipela, čija se cena kreće od 500 do 6000 američkih dolara - zavisno od modela, količini i vrsti ukrasa te ekskluzivnosti izrade.
Praktično je nemoguće nabrojati slavne dame koje obožavaju njegove kreacije: Dženifer Lopez, Kardi B, Sara Džesika Parker, Nikol Kidman, Anđelina Džoli, Ketrin Danev, Kajli Minog, Madona, Kristina Agilera i Maraja Keri samo su neke od slavnih "zavisnica" o njegovim cipelama. Ali, njihova definitivno najveća obožavateljka je Daniela Fernandes Dominik-Steel, poznatija kao Danijela Stil. Najprodavanija književna autorka na svetu, čijih je 190 knjiga, od toga 140 ljubavnih romana, prodato u više od osamsto miliona primeraka, poseduje više od šest hiljada pari cipela s crvenim đonom. Ponekad u jednoj kupovini odabere 80 pari.
Globalna zaluđenost njegovim brendom osigurala mu je i neverovatno lično bogatstvo: Kristijan Labuten na pragu sedme decenije raspolaže imetkom od 1,6 milijardi dolara, a vrednost kompanije i brenda je višestruko veća. U martu 2021. je, na primer, holandski holding "Exor", u vlasništvu italijanske porodice Anjeli, kupio četvrtinu udela u njegovoj kompaniji za 643 miliona dolara. Fenomenalan je to uspeh za čovjeka koji je kao 12-godišnjak prvi put pobegao od kuće, tri puta bio izbacivan iz škole, a formalno obrazovanje prekinuo sa 16 godina.
Kristijan Lobuten rođen je 7. januara 1963. u Parizu, gde je njegov otac Rodžer vodio obrt za proizvodnju nameštaja, a majka Irene bila je domaćica koja se posvetila vaspitanju tri ćerke i sina.
"U najranijem detinjstvu primetio sam da sam drukčiji od ostalih članova svoje porodice. Imao sam mnogo tamniju put od roditelja i sestara, bio sam drukčije građe od njih, a interese da i ne spominjem. Zbog toga sam izmišljao svoju priču: uverio sam samog sebe da su me roditelji usvojili, da sam potomak drevne egipatske loze koja seže od faraona i da ću kad odrastem krenuti u potragu za svojim korenima. Proučavao sam hijeroglife, faraone, tajne piramida... gutao sam sve knjige o tome", izjavio je Kristijan Lobuten 2012. za škotski dnevnik "The Scotsman".
Dve godine nakon tog intervjua saznao je da u svojim dečjim fantazijama nije bio daleko od istine, da ga instinkt nije prevario. Jedna od njegovih sestara otkrila mu je kako joj je majka pre smrti poverila da je Kristijanov biološki otac zaista Egipćanin, s kojim se ona bila upustila u aferu i ostala u drugom stanju.
Ipak, osećaj nepripadanja koji ga je pratio tokom odrastanja nije ga obeshrabrio, nego podstakao da već u tinejdžerskoj dobi punim plućima krene u život bez okova roditeljske stege i svih drugih autoriteta. Svoje je mesto pronašao s prijateljima na pariškim ulicama i u noćnim klubovima.
Francuska metropola je sedamdesetih godina prošlog veka bila jedno od najuzbudljivijih mesta na svetu, a Kristijan Lobutena doživeo je to u klubovima, pozorištu i na tadašnjim prvim neformalnim gej okupljanjima.
Još u ranoj mladosti oduševljavao se plesnom umetnošću, razmišljao o cipelama za plesače i svoje modele bez prestanka skicirao i crtao po školskim sveskama. To ga je zanimalo mnogo više od nastave i učenja, a u školi se provlačio zahvaljujući neverovatnom pamćenju.
Jedna od prekretnica u njegovom formiranju bilo je otkriće da se u pauzi između činova može besplatno ući u pariške teatre, pa čak i u Operu, pa je na taj način odgledao završne delove svih predstava koje su u to vreme bile na repertoaru. Posebno je obožavao raskošne produkcije Opere Garnier te vrhunske kabaretske spektakle u klubovima kao što su Mulen Ruž i Paradi Latin.
"Sećam se trenutka kad sam odlučio da prekinem školovanje. Gledao sam jednu TV emisiju u kojoj je italijanska filmska diva Sofija Loren pričala o svojoj četiri godine mlađoj sestri Ana Mariji, koja je s 12 godina napustila školu i zaposlila se kako bi finansijski pomagala njihovoj samohranoj majci. Na to su svi u studiju zapljeskali, a Sofija je dodala da će Ana Maria kad-tad diplomirati, makar i u pedesetoj", ispričao je Kristijan koji je u njenom primeru prepoznao sebe. Kako bi stekao neko zvanje i što pre počeo da radi, upisao je kurseve za krojača, kuhvara i frizera.
Ali, u međuvremenu je shvatio da se egzistencija može osigurati i na druge, mnogo zabavnije načine, pa se zaposlio kao asistent produkcije u čuvenom kabareu "Folies Bergere", gde je izvođačima iza pozornice pomagao da se presvuku, poprave šminku, frizuru i odeću. Tamo je saznao da je plesačicama teško da pronađu cipele koje ih neće žuljati tokom nastupa.
"Cipele su ekstremno važne za plesačice, s obzirom na to da devojke na sebi imaju vrlo malo odeće pa je upravo cipela ta koja gradi imidž i pridonosi celokupnom utisku. Ona je njihovo najvažnije oružje, a razume se da obuća ne mora biti samo funkcionalna nego i lepa", izjavio je Kristijan prisećajući se svojih mladih dana.
Paralelno s tim je divlje partijao s ekipom koja se samoprozvala bandom iz Palasea, prema imenu jednog od najpoznatijih noćnih klubova sedamdesetih. Oni su bili pioniri pariškog panka, smatrali su se anarhistima i prezirali autoritete te svaku vrstu društvenih normi i konvencija, a s njima su znali da luduju i umetnici poput britanskog rokera Mika Džegera ti američkog pop-artista Endija Vorhola.
U tom umetničkom miksu Kristijan Lobuten je uživao, ali se oprobao i na filmu u epizodnim ulogama nezavisnih produkcija. Među njima je najpoznatiji film "Race d‘Ep!", što je u pariškom slengu naziv za homoseksualca (na engleski je preveden kao "Vek homoseksualnosti"). U intelektualnim i homoseksualnim krugovima na Zapadu stekao je kultni status.
"Za moju fascinaciju cipelama najzaslužniji je bio obilazak Muzeja za umetnost i obrt zemalja Afrike i Okeanije, ispred kojeg je bio znak zabrane nošenja cipela s visokim potpeticama zbog opasnosti od oštećenja drvenih podova. Taj prizor mi se zauvek urezao u pamćenje i na neki me način pratio celog života. Svoju karijeru na neki sam način posvetio kršenju ustaljenih društvenih normi i pravila s ciljem kako bi se žene osećale što snažnijima i samopouzdanijima", izjavio je Kristijan koji je s prijateljima kao tinejdžer proputovao Egipat i Indiju. Potom se, kao 18-godišnjak, s blokom svojih crteža i skica pojavio na vratima modne kuće Dior, koja ga je poslala na stažiranje u svoju fabriku cipela u Romanseu.
Glavni dizajner Diorovih cipela tada je bio Čarls Jourdan, čiji su atelije nakon njegove smrti preuzeli sinovi, pa je mladi Lobuten uz njih naučio osnove. Potom je prešao u atelije legendarnog pariškog obućara Rožera Viviera, tvorca špičastih štikli (stileto), vajara po vokaciji koji ga je naučio važnosti linije i konstrukcije. Kasnije je honorarno radio za Šanel, Iv Sen Lorena i dizajnerku Mod Frizon, a pred kraj osamdesetih zasitio se obućarstva i odlučio da postane arhitekta.
Ipak se na kraju vratio svojoj najvećoj ljubavi, a prvu malu prodavnicu u Ulici Jean-Jacquesa Rousseaua 19 otvorio je s dvojicom prijatelja. Prva klijentkinja, princeza Karolina od Monaka, slučajno je nabasala na njega, a kako ju je tom prilikom u stopu pratio novinar uticajnog američkog modnog magazina W, odmah je o tome izvestio svoje čitateljke.
Članak o monegaškoj princezi koja obožava cipele anonimnog pariškog obućara ugrađen je u temelje svih budućih njegovih uspeha. Ali, oni ne bi bili toliko značajni da pariški zanatlija, kako sam sebe naziva, nije osmislio efektan i globalno prepoznatljiv zaštitni znak svog brenda - crveni đon!
"Ideja mi je pala na pamet dok sam pripremao kolekciju za jesen/zimu 1993. Cipele su na papiru izgledale fenomenalno, ali im je u stvarnosti nešto nedostajalo. Na kraju sam shvatio da je njihov jedini nedostatak crnilo đona. Od asistentkinje sam pozajmio crveni lak za nokte i obojio ih. Cipele su s tim detaljem naprosto oživele, pa sam izlakirao sve đonove svih modela iz kolekcije.
Odmah mi je postalo jasno da će to biti veliki uspeh, jer su žene boju đona mogle da kombinuju s lakom za nokte i ružem za usne, a privlačile su i muške poglede. Za muškarce je crvena boja oličenje erotičnosti, a kako žene zavode i cipelama, crveni lakirani đon ostaje zauvek", objasnio je slavni dizajner.
