Fotograf Bane Đorđević snimao je ulice, gradske fasade, ali je u istoriju srpske fotografije ušao kao fotograf lepih Beograđanki.
Po struci profesor klavira, on je takoreći svakoga dana, posle nastave u Muzičkoj školi "Stanković", odlazio u centar grada, gde je na Terazijama, u Knez Mihailovoj ulici i na Trgu republike snimao prolaznice... i tako 35 godina....
Ostavio je iza sebe više od 13.000 fotografija i negativa.
O njegovoj višedecenijskoj misiji beleženja čuvene beogradske ženske lepote piše i Momo Kapor u pripovetki "Happy hour" započinjući rečima: "Poznavao sam jednog čoveka u Beogradu... nekog Baneta. Svi su ga poznavali...
Beogradske dame, koje deluju modernije od današnjih, bile su šik poput dama iz Rima ili Pariza.
Ono što mnogi koji prate fotografije starog Beograda i detalja, mode na ulicama, primećujujeste – velika opuštenost.
"Mogli ste svakog dana da ga vidite na potezu od Ruskog cara do Kalemegdana, kako šeta i slika lepe devojke. Mislim da ih je fotografisao najmanje dvadesetak godina. Slikao ih je u hodu ili kako zure u izloge, kako se smeju i stoje na jednoj nozi, kako zabacuju kosu, ližu sladolede ili balansiraju na ivici trotoara, dok je Knez Mihailova još imala trotoare... I tako, fotografisao je te devojke kada bi se tek pojavile na Knezu, saplićući se same od sebe od uzbudljivosti svog tela tog proleća; pratio je njihov hod koji je postajao sve sigurniji i izazovniji... Jednostavno ih je sakupljao za sebe, kao neku privatnu istoriju lepote i mladosti te ulice", piše o Banetu Đorđeviću Momo Kapor.
Bane Đorđević je preminuo 1995. godine, ali kroz njegove fotografije živi i stari Beograd, i neko staro vreme, pa i on sam.
Sećanje i na njega i na stari Beograd čuvaju mnogobrojne grupe na društvenim mrežama.
Mnoge su prolaznice ušle u monografski uređene izbore, izlagane su, hvaljene i nagrađivane među drugim biserima jugoslovenske i srpske fotografije, a našle su se i u ženama i ženskoj lepoti posvećenom broju "Nacionalne geografije".
Možda mi danas sa setom gledamo ove fotografije, a ove dame sigurno nisu mislile tada da će se njihova lica i stil gledati i pedesetak godina kasnije.
Mnogo priče moglo bi da pokvari estetski doživljaj. Prepustite se pogledu na nekadašnju modu, prirodnu lepotu, stil, pokušajte da osetite atmosferu koja je vladala u Beogradu šezdesetih godina...
