Glumom je počeo da se bavi još kao dečak, a prvu filmsku ulogu je dobio sa devet godina u drami Save Mrmka „Rekvijem za teškaša“. Usledile su uloge u seriji „Đavolje merdevine“ i filmu „Dečak i violina“. Glumio je Čikala u „Bošku Buhi“, te Trtu u seriji „Povratak otpisanih“. Godine 1983. je upisao Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a tri godine kasnije sa mladim kolegama snimio „Bal na vodi“. Do kraja osamdesetih igrao je u još šest filmova, od kojih je najznačajniji „Kako je propao rokenrol“, piše Biografija.org.
Tokom devedesetih glumio je u mnogim filmovima i serijama poput „Zaboravljeni“, „Violinski ključ“, „Original falsifikata“, „Crni bombarder“, „Velika frka“, „Tamna je noć“ i drugima. Odigrao je manju ulogu u drami „Nož“, a potom se skoro potpuno povukao iz javnog života.
U toku naredne dve decenije igrao je epizodne uloge u serijama „Lavirint“, „Vratiće se rode“ i „Pet“, a poslednju filmsku ulogu je igrao 2012. godine u drami „Artiljero“. Mediji su za to vreme mnogo više pisali o njegovim navodnim problemima sa narkoticima, ali je glumac u nekoliko navrata istakao da nema tu vrstu problema, nego da jednostavno ne želi medijsku pažnju. Nebojša Bakočević je rođen 1965. godine u Beogradu. Glumom je počeo da se bavi sa sedam godina u Dramskoj grupi Radio Televizije Beograd (RTB), kod Bratislava Bate Miladinovića. Prvu priliku da zaigra na filmu dobio je 1974. godine. Naime, reditelj Savo Mrmak mu je dodelio manju ulogu u drami „Rekvijem za teškaša“, gde je dobio priliku da igra rame uz rame sa velikim glumcima poput Velimira Bate Živojinovića, Bore Todorovića i Jovana Janićijevića Burduša. Već sledeće godine se u epizodnoj ulozi pojavio u seriji „Đavolje merdevine“ koju potpisuju Gordan Mihić i Vladan Slijepčević, a koja je premijerno emitovana od juna do jula 1975. godine na Televiziji Beograd.
Nebojša je iste godine glumio Žuću u drami Jovana Račića „Dečak i violina“. Za ovu ulogu je osvojio drugu nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi. Imao je samo 13 godina kada je publici premijerno predstavljen partizanski film „Boško Buha“. Naslovni lik je tumačio Ivan Kojundžić, dok su mlade partizane igrali Dragan Bjelogrlić, Žarko Radić, Ljubiša Samardžić, Nebojša Bakočević i drugi. On je tumačio Dragutina Miloševića Čikala, a scena u kojoj ranjen pada sa bicikla koji vozi Samardžić rastužila je mnoge gledaoce. Iste godine je TVB premijerno emitovao kultnu seriju „Povratak otpisanih“, prepoznatljivu po odličnoj glumi Pavla Vujisića, Dragana Nikolića, Voje Brajovića, ali i mladog Bakočevića koji je tumačio Trtu. Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu je upisao 1983. godine. U klasi profesora Predraga Bajčetića te godine su bili i Anica Dobra, Goran Radaković, Milan Pleština, Slobodan Beštić i drugi. Na drugoj godini Akademije Nebojša je glumio u televizijskom filmu „Rijanon“ u režiji Slobodana Pešića, a na trećoj je s Anicom Dobrom i Borom Todorovićem snimio kratki film „Pera Panker“ koji je napisala i režirala Ivana Marinkov. Nakon toga je usledilo snimanje filma „Bal na vodi“ Jovana Aćina. Srđan Todorović, Dragan Bjelogrlić, Milan Štrljić i Nebojša Bakočević su glumili četvoricu mladih veslača koji su smrtno zaljubljeni u svoju najbolju drugaricu Galu Videnović. Premda je film skoro otvoreno ismevao komunizam, publika ga je odlično prihvatila, a mladoj ekipi glumaca su se otvorila mnoga vrata.
Tokom 1987. godine Bakočević je snimio dva dugometražna, jedan televizijski i jedan kratki film. Igrao je studenta u TV drami Miroslava Aleksića „Pogrešna procena“, te sa Žarkom Lauševićem, Srđanom Todorovićem, Zoranom Cvijanovićem i Oljom Bećković snimio „Dogodilo se na današnji dan“. Tumačio je glavnu ulogu u kratkom filmu „Mladost umetnika“, te sporednu u „Oktobarfestu“ Dragana Kresoje.
U seriji „Vuk Karadžić“ je igrao Jovana Subotića, a 1989. godine je snimio kultni film „Kako je propao rokenrol“. Bakočević je utelovio Drakulu, dok mu je partnerka u ovom filmu Anica Dobra. Priča je podeljena na tri dela, a uloge su još tumačili Srđan Todorović, Bata Živojinović, Sonja Savić, Branimir Brstina, Branko Đurić Đuro, Vesna Trivalić i drugi.
Sledeće godine Nebojša je igrao u filmovima „Ovde nema nesretnih turista“, „Početni udarac“ i „Violinski ključ“, te seriji „Zaboravljeni“. U „Violinskom ključu“ Aleksandra Forteza tumačio je studenta violine, a kako je jednom prilikom priznao, za potrebe ovog filma je danima vežbao sviranje sa profesorom violine.
Usledila je uloga Pavla Pavlovića u drami „Original falsifikata“ Dragana Kresoje. Zahvaljujući odličnom scenariju i režiji, te sjajnoj glumačkoj postavi koju su činili Lazar Ristovski, Dragan Nikolić, Bata Živojinović, Snežana Bogdanović, Žarko Laušević i drugi, film je osvojio brojne nagrade u zemlji i inostranstvu.
U TV komediji „Video jela, zelen bor“ na setu se družio sa Danilom Batom Stojkovićem, Aleksandrom Berčekom, Mirom Furlan i drugima. Godine 1992. Bakočević je glumio u dva velika filmska hita – „Crni bombarder“ i „Velika frka“. U prvom je tumačio Kuglicu, a u drugom Kanta.
Sa Bjelogrlićem se ponovo udružio u fantastičnom trileru „Pun mesec nad Beogradom“ Petra Grujičića i Dragana Kresoje. U komediji „Slatko od snova“ u kojoj je glavnu ulogu tumačila pevačica Dragana Mirković, Bakočević je igrao Aleksa, dok je u drami „Tamna je noć“ utelovio lik po imenu Garfild. U trileru Slobodana Skerlića „Do koske“ koji je objavljen 1997. godine igrao je Elreda, dok su se u glavnim ulogama smenjivali Nikola Đuričko,Lazar Ristovski i Nebojša Glogovac.
Odigrao je epizodnu ulogu u popularnoj seriji „Gore dole“ koja je premijerno emitovana tokom 1996. i 1997. godine na RTS-u. Jedan od poslednjih filmova koje je snimio pre nego što se povukao „u ilegalu“ bila je drama „Nož“, nastala po istoimenom romanu Vuka Draškovića. Film je za četiri dana pogledalo 100 000 gledalaca u Srbiji, a petog dana je počelo bombardovanje SR Jugoslavije. Prema nekim procenama u bioskopima ga je pogledalo oko 650 000 ljudi. Tek tri godine kasnije Bakočević je odigrao epizodnu ulogu u TV seriji „Lavirint“. Ponovo je napravio pauzu. Ovog puta ona je trajala punih šest godina.
Obožavaoci lika i dela Nebojše Bakočevića imali su priliku da ga vide u jednoj epizodi popularne serije „Vratiće se rode“, a potom je ponovo „nestao“. Kako je jednom prilikom kazao, iz usluge reditelju Srđanu Anđeliću je snimio nekoliko scena u drami „Artiljero“ koja je premijerno prikazana krajem oktobra 2012. godine. Kada su mnogi mislili da postoji mogućnost da se jedan od najvoljenijih glumaca devedesetih vrati na srpsku filmsku scenu, Nebojša ih je demantovao. Ipak, odigrao je manju ulogu u seriji „Pet“ koja se od marta 2019. godine emitovala na programu Radio Televizije Srbije.
Privatni život
Nebojša Bakočević je rođen 1965. godine u Beogradu. Premda se jedno vreme „šuškalo“ da mu je otac bivši gradonačelnik Beograda Aleksandar Bakočević, glumac je to demantovao u jednom intervju. Naime, njegov otac Lazar je bio generalni sekretar Teniske asocijacije Jugoslavije. Otuda potiče i Nebojšina ljubav prema „belom sportu“. Ipak, u jednom intervjuu je priznao da je glumu upisao „zbog žena“. Kako se ispostavilo bio je to odličan potez jer je Bakočević tokom osamdesetih i devedesetih bio miljenik lepšeg pola.
Na pitanje novinara kako se „bori s obožavateljkama“, glumac je odgovorio „sa neskrivenim zadovoljstvom“.
Bio je u burnoj vezi sa balerinom Ašhen Ataljanc, a ako je verovati beogradskim tabloidima, vezi je „presudila“ droga. Balerina je jednom prilikom kazala da joj je iskreno žao Nebojše, jer je od glumca na vrhuncu popularnost postao zaboravljen i odbačen. Zanimljivo je da je mnoge opasne filmske scene snimao sam, bez kaskadera, jer nije želeo da gledaoci primete da to nije on. Na setu je uvek bio perfekcionista, što se videlo i na krajnjem proizvodu.
Iako je bio mnogo popularan, nije često davao izjave domaćim medijima. Naprotiv, neretko je takve situacije izbegavao. Kada se početkom dvehiljaditih potpuno povukao iz javnosti, beogradski mediji su pisali da je postao zavisan o heroinu. Jedno vreme su u novinama kružile informacije da je uhapšen zbog pokušaja pljačke u Kotoru. Navodno je glumac pokušao da nabavi novac za drogu. Neki su išli i korak dalje, te su pisali da sugrađani viđaju Bakočevića kako „baulja“ ulicama srpske prestonice. Na sve ove navode glumac nije reagovao. Samo je jednom prilikom istakao da više neće ni da pokušava da demantuje sve što se o njemu piše. Da je zbog takvih stvari ocu donosio nalaze urina koji nisu pokazali prisustvo narkotika u organizmu, te da se iz javnost povukao jer ne želi da bude deo estrade. Tabloidi su objavili da ga je zbog jednog incidenta i otac Lazar prijavio policiji, pa je noć proveo u pritvoru. Glumac je na pitanje novinara da to prokomentariše rekao da ga je bez razloga pritvoren, te da je zbog toga propustio sahranu svoje bake.
Kako god, činjenica da je sa samo devet godina debitovao na filmu, te da je snimio mnogo uspešnih filmova, učinila je da Bakočević stalno bude pod „prismotrom“ novinara žute štampe. Nije mu išlo u prilog ni to što je smatran jednim od najpoželjnijih muškaraca na srpskoj javnoj sceni. S obzirom da nije pokušavao da se pravda, šta se sa njim desilo početkom dvehiljaditi i zašto ga nema na filmu i televiziji, znaju samo njemu bliski ljudi.
