Idući mesec, navršiću 30. godina. Nisam sigurna kako ću proslaviti, ali znam da ću slaviti. Slaviću to što sam živa i, barem jednako važno, što želim biti živa.
Venčala sam se odmah nakon što sam maturirala konzervativnu evangelističku gimnaziju, a rastali smo se tokom moje prve godine pravnog fakulteta, kad sam imala 23. godine.
Išlo mi je dobro na fakultetu, imala sam dobar posao i brdo novih prijatelja. Pomislila sam kako sam po prvi put u životu slobodna.
Kada je moj drugi brak završio, mislila sam da je moj život gotov. Sramota zbog toga što sam dvaput razvedena pre tridesete pojela je moju želju za životom. Odustala sam. Pila sam.
Jadna i pijana, jedino tako sam mogla preživeti u vlastitoj koži.
Kasno se opametila: Da je znala, ove stvari bi rekla sebi na dan venčanja!
Odlučila sam da ipak želim život
Ali zahvaljujući čudu kojeg ne mogu objasniti, prestala sam. Jednog dana probudila sam se negde gde ne bih trebala biti, i znala sam da je dosta. Prestala sam piti i to je bio prvi od teških, neurednih, zbunjujućih i prekrasnih koraka kako bih ponovo ušla u svet.
Toliko sam toga naučila otkako sam odlučila živeti, i skupljala sam tuđa iskustva i priče kako bih skupila mudrost koja će mi pomoći da sastavim moj život, koja će mi pomoći da otkrijem kako sam ovde dospela i kako da postojim u svetu.
Naučila sam da me sramota zbog dva propala braka ne može ubiti, ali skrivanje od njega može. Zato sam se suočila, zato i pričam svoju priču.
Do nedavno, čekala sam da moj život počne – čekala sam idućeg muškarca, unapređenje na poslu, bilo šta, samo da se osečam živom. Shvatila sam da je život već tu, samo ga trebam zgrabiti.
Ignorisanje samo vodi razočaranju i praznini. Zato, svaki dan biram da živim.
Zagarantovan kraj: 6 rečenica koje vode do razvoda!
Treniraj ljubav prema sebi, ona je najvažnija
Naučila sam i da tuđa ljubav nikada ne može nadoknaditi ljubav prema samom sebi. Zato, svaki dan treniram ljubav prema sebi. Taj trening mi je pružio sreću, samopouzdanje i osećaj ispunjenja za koje nisam mislila da su mogući kod jedne dvaput razvedene 29-godišnjakinje.
Ljudi mi često zbunjeno znaju reći “treća sreća”. Verujem da im je čudno da slušaju moju priču. Sada sam konačno shvatila da sam ja bila “sreća”, talisman celo vreme i ne brinem previše oko trećeg puta, ako će ga uopšte biti.
Manje vredna bez prstena: Kako društvo u Srbiji gleda na neudate žene?