Žarko Laušević godinama nije stao pred kamere. Pričalo se da je u Njujorku i da se bavi nekim drugim zanimanjima. Svima je nedostajao, i kolegama, i publici.
Vratio se tiho i iznova nas očarao: kao princ Đorđe u “Senkama nad Balkanom”, Aćim Katić u “Korenima”, Ilija Pomorac u “Državnom službeniku”... Svaku novu ulogu pratili su komentari “prevazišao je sebe”.
Ipak, mnogi smatraju da je kao deda Velibor Matić, misteriozni samotnjak iz sela Dol, koga tumači u “Kalkanskim krugovima”, ostvario “ulogu karijere”. Iako je nedavno proslavio 61. rođendan, nećemo pogrešiti ukoliko zaključimo da Žarka Lauševića tek čekaju “uloge karijere”, jer čega god se prihvati – briljira.
O privatnom životu priznatog glumca ne zna se ništa i zna se sve. Retko je davao intervjue, ali je zato napisao tri knjige – iskrene i bolne ispovesti o “danima robijanja”, prožete setnim sećanjima na život pre tragedije koja se desila 1993. godine, a posle koje više ništa nije bilo isto. Ni poslovno, ni privatno. Tokom boravka u zatvoru razveo se od prve supruge Maje, sa kojom je dobio dvoje dece. Sin Dušan, koga smo kao dečaka gledali uz tatu u filmu “Bolje od bekstva”, postao je doktor nauka. Ćerka Asja se 2014. godine udala za crnogorskog muzičara Nikolu Boškovića. Živi u Americi, u Čikagu, gde radi kao grafički dizajner.
“23. januar. Utorak, 907 dan: Danas se razvodim posle trinaest i po godina braka ili sedamnaest godina i četiri dana zajedničkog života... Od danas će Anita moći legalno da me posećuje”, zabeležio je Žarko Laušević u svom zatvoreničkom dnevniku.
Drugu suprugu, Anitu, maskerku, upoznao je na snimanju filma “Boj na Kosovu”.
“Da, nama se desila ljubav”, priznao je. “Shvativši da ipak želim da sačuvam svoj brak, ona se tada udala i rodila ćerku. Andreu.”
Od fatalne ljubavi, očigledno, nisu mogli da pobegnu. “Poseta – Anita. Anita. Anita. Zašto sam je zavoleo? Zato i što je čitavim bićem svojim uz mene. Ne dovodi u pitanje nijedan moj potez. Ona ume da se veseli mom uspehu duže od trajanja aplauza koji bih dobio. I pati sa mnom mnogo duže od trajanja zvuka koji je moj pad izazvao. Nju drži i raduje uspeh, ništa manje ni kraće od bola koji prati neuspeh. Ne navikava se ni na uspon, ni na pad,” zapisao je Laušević.
U njegovim zapisima iz zatvora, ostalo je zabeleženo i ovo:
“Anita mi javlja neke datume... Ona se razvela 22. juna 1995. Ja, 22. januara 1996. Posle sedam meseci. Njen otac je umro 30. oktobra 1996. Moj, 30. maja 1997. posle sedam meseci. Predstava “Sveti Sava” je prekinuta 30. maja 1990. Otac je umro na taj dan. Posle sedam godina.”
Anita Laušević se 1997. godine odselila u Njujork, gde je kao scenski šminker i frizer ostvarila zapaženu karijeru. Njeno ime može se naći na odjavnoj špici mnogih holivudskih i "HBO" ostvarenja, a za svoj rad dobila je i priznanje “Designing Women”, koju dodeljuje organizacija New York Women in Film&Television. U Americi joj se, po izlasku iz zatvora, pridružio i Žarko. Dobili su ćerku Janu, danas studentkinju.
Pojedini mediji preneli su da je Anita bila uz supruga tokom tri meseca snimanja “Kalkanskih krugova”. Bodrila ga je snažno, ali iz prikrajka, kao i prethodne dve i po decenije. I sasvim sigurno postoji opravdan razlog zašto su joj posvećene neke od najlepših reči u našoj prozi.
“Želim ti blagost sna. Tu sam ja negde, međ' rukama tvojim,” poručio joj je Žarko u knjizi “Sve prođe, pa i doživotna”.