Branimir Džoni Štulić, legendarni muzičar i frontmen neprežaljenog benda Azra na čijim su stihovima odrasle generacije, rođen je 11. aprila 1953. godine.
Finalnim raspuštanjem Azre i preseljenjem u Holandiju na početku 90-ih, Džonijeva karijera je otišla u legendu, ali ostale su večne pesme. Povodom njegovog 67. rođendana prisećamo se malog dela ljubavnih stihova iz velike Štulićeve riznice misli.
Stojim na uglu prepodnevni sat želim pravu kartu za svoje snove i da me poštediš kad ti kažem da te volim.
(Karta za sreću)
Noći su ovde ravnodušne sene kada spavam zaklanjam lice i uvek sanjam tople usne žene kako me ljube.
(Tople usne žene)
Gledaj moju malu kako ide niz ulicu primećuješ li boju na njenom obrazu danas je prvi dan u proleću i ona uživa kao da je poslednji. (Volim te kad pričaš)
Hajde, dete, otvorimo ples zamisli da svira najdraži bend večeras igram samo za tebe svejedno kako, to je nebitna stvar ne želim pričom da te zamaram ljubimo se poslednji put.
(Vreme odluke)
Igraću pred tobom ulogu pesnika možda ne razumeš, ali volim te.
(Kao i juče)
Kada stvari krenu loše ne želim ovde da se prepirem jedino što stvarno trebam to je naročiti dio tvoje ljubavi.
(Kada stvari krenu loše)
Neko me voli dušu mi nudi netko je stranac isto kao i ja. (Ljudi samoće)
To što brodi ne mogu da prevale čovjek umije meni se, dušo, od tebe ne rastaje. (Meni se, dušo, od tebe ne rastaje)
A kad suze igraju razlozi se povlače pred iskušenjem da se zaboravi i da borba nikad ne ugasi proleće u tvom srcu i da uspeš bez mene. (Bez mene)
