- Kada žena stalno preuzima sve obaveze, ugađa partneru i zanemaruje sopstvene potrebe, njen trud vremenom može početi da se podrazumeva.
- Ključ nije u tome da žena postane hladna ili nedostupna, već da sačuva sopstveni život, interesovanja, granice i samopoštovanje
"Sve radim za njega, trudim se, brinem, pomažem, a zauzvrat više ni ne čujem jedno obično ‘hvala’. Kao da se sve što činim podrazumeva."
Ovakav osećaj nije nepoznat mnogim ženama. U vezu ulažu vreme, energiju, pažnju i emocije, pokušavajući da partneru olakšaju svakodnevicu i budu mu oslonac. Međutim, što više daju, ponekad imaju utisak da ih druga strana sve manje primećuje.
U početku se svaki gest primećuje. Partner zahvaljuje, pokazuje nežnost i jasno stavlja do znanja da mu znači ono što žena čini. Vremenom, međutim, pojedine stvari postanu deo svakodnevice. Ono što je nekada bilo posebno postane očekivano, a trud koji je ranije bio primećen počinje da se doživljava kao nešto što se jednostavno podrazumeva.
Zašto se to događa i gde je granica između ljubavi, brige i potpunog zapostavljanja sebe?
Kada ljubav počne da liči na obavezu
Jedna od najvećih zabluda u partnerskim odnosima jeste verovanje da će nas neko više ceniti što mu više dajemo.
U stvarnosti, preterano davanje bez jasnih granica može da stvori sasvim drugačiju dinamiku. Ako jedna osoba stalno preuzima obaveze, rešava probleme, organizuje život, pruža podršku i unapred ispunjava potrebe partnera, druga osoba vremenom može prestati da primećuje koliko se toga zapravo radi.
Ne zato što je nužno loša ili bezosećajna, već zato što se čovek veoma brzo navikne na ono što mu je svakodnevno dostupno.
Ono što je nekada predstavljalo znak pažnje postaje rutina.
A kada se trud više ne primećuje, žena može početi da oseća da je nevidljiva.
Kada se briga podrazumeva
Ako žena stalno pokazuje da će sve uraditi sama, partner može zaključiti da joj pomoć nije potrebna.
Ako nikada ne kaže da je umorna, on možda neće ni shvatiti koliko joj je teško.
Ako uvek rešava probleme pre nego što ih on uopšte primeti, partner nema priliku da preuzme inicijativu.
Zato nije dovoljno samo davati. Važno je i pokazati gde su granice tog davanja.
Ljubav ne bi trebalo da znači da jedna osoba neprestano služi drugoj. Zdrav odnos podrazumeva razmenu – pažnje, vremena, odgovornosti, nežnosti i podrške.
Žena ne mora da zasluži ljubav
Način na koji odrastamo često utiče na naše kasnije odnose.
Mnoge žene od detinjstva dobijaju poruku da će biti pohvaljene kada su dobre, korisne, vredne i požrtvovane. Tako se može razviti uverenje da ljubav treba zaslužiti – trudom, odricanjem i stalnim prilagođavanjem drugima.
Kasnije se isti obrazac može preneti na partnerski odnos.
Žena počinje da veruje da će, ako bude dovoljno brižna, dovoljno lepa, dovoljno strpljiva i dovoljno korisna, partner još više ceniti.
Ali ljubav ne bi trebalo da bude nagrada za savršeno ponašanje.
Kada žena stalno pokušava da dokaže svoju vrednost, rizikuje da izgubi kontakt sa sopstvenim potrebama.
Najveća greška: potpuno zaboraviti sebe
Postoji razlika između posvećenosti vezi i potpunog podređivanja sopstvenog života partneru.
Kada se sve počne vrteti oko njega – njegovog rasporeda, njegovih problema, njegovih potreba, njegovih želja – žena polako može izgubiti ono što ju je činilo posebnom.
Prestaje da izlazi sa prijateljima.
Odustaje od hobija.
Zapostavlja svoje planove.
Sve manje vremena odvaja za sebe.
Na kraju joj ostaje samo uloga partnerke, supruge ili majke.
A čovek koji je nekada imao svoje interese, ciljeve i svet izvan veze postaje sve zavisniji od partnera.
Zato je važno sačuvati sopstveni život i onda kada ste duboko zaljubljeni.
Privlačnost ne znači stalnu dostupnost
Biti u vezi ne znači biti dostupan 24 sata dnevno.
Žena ima pravo na svoje vreme, prijatelje, interesovanja, posao, odmor i planove.
Ne mora da otkazuje svoje obaveze svaki put kada partner nešto želi.
Ne mora odmah da odgovori na svaku poruku.
Ne mora da rešava svaki njegov problem.
I ne mora da bude jedina osoba koja održava vezu.
Ovo nije igra nedostupnosti niti pokušaj da se partner učini ljubomornim. Reč je o zdravoj granici koja pokazuje da ljubav prema drugoj osobi ne znači odustajanje od sebe.
že
Dajte partneru prostor da bude partner
Ako žena sve radi sama, teško je očekivati da će muškarac spontano početi da preuzima odgovornost.
Ako ona organizuje svaki izlazak, rešava svaki problem, vodi računa o svim obavezama i uvek ima spremno rešenje, partner može postati pasivan.
Zato je ponekad potrebno napraviti korak unazad.
Ne iz inata.
Ne kao kaznu.
Već da bi druga osoba dobila prostor da se uključi.
Neka on predloži gde ćete otići.
Neka preuzme deo kućnih obaveza.
Neka sam reši problem koji može da reši.
Neka pokaže inicijativu.
Partnerski odnos ne bi trebalo da bude projekat jedne osobe.
Ne očekujte da partner čita misli
Još jedna česta greška jeste tiho očekivanje.
"Ako me voli, trebalo bi da zna."
"Ako me ceni, trebalo bi sam da primeti."
"Ako vidi koliko sam umorna, trebalo bi da pomogne."
Ali očekivanje bez razgovora često vodi samo ka razočaranju.
Mnogo je zdravije jasno reći šta vam je potrebno.
Umesto: "Nikada ništa ne radiš."
Bolje je reći: "Umorna sam i potrebno mi je da danas preuzmeš ovaj deo obaveza."
Umesto: "Uopšte me ne ceniš."
Možete reći: "Važno mi je da primetiš moj trud i pokažeš mi da ga ceniš."
Jasan razgovor nije slabost. Naprotiv, on pokazuje emocionalnu zrelost.
Šta može da naruši odnos?
Postoje obrasci ponašanja koji vremenom mogu napraviti neravnotežu u vezi.
To su, između ostalog:
- stalno preuzimanje inicijative;
- preterano ugađanje partneru;
- zanemarivanje sopstvenih potreba;
- očekivanje zahvalnosti bez otvorenog razgovora;
- kontrolisanje partnerovog života;
- stalno ispravljanje svega što uradi;
- preuzimanje njegovih obaveza;
- odustajanje od prijatelja, hobija i ličnih ciljeva zbog veze.
Kada se takav obrazac dugo ponavlja, odnos može postati jednostran.
A šta vraća ravnotežu?
Zdravija dinamika počinje onda kada oba partnera ponovo preuzmu svoj deo odgovornosti.
To znači:
- ravnopravnije deljenje svakodnevnih obaveza;
- otvoreno traženje pomoći;
- prihvatanje partnerove pomoći bez potrebe da se sve kontroliše;
- negovanje sopstvenih interesovanja;
- održavanje prijateljstava i društvenog života;
- postavljanje jasnih granica;
- razgovor bez optuživanja;
- spremnost da se sasluša druga strana.
Najvažnije je da žena ne pokušava da postane manje vredna kako bi bila manje dostupna, već da ponovo postane važna sama sebi.
Žena koja ima svoj svet ostaje zanimljiva
Privlačnost se ne zasniva samo na fizičkom izgledu.
Često je privlačna upravo osoba koja ima svoj karakter, stavove, interesovanja, energiju i ciljeve.
Žena koja ima svoj život ne mora da glumi nedostižnost. Ona jednostavno nema potrebu da joj ceo svet bude koncentrisan na jednu osobu.
Ima šta da ispriča.
Ima čemu da se raduje.
Ima svoje planove.
Ima svoje granice.
Ima identitet koji ne nestaje kada je u vezi.
Takva žena ne mora da se bori za pažnju. Ona zna da je njena vrednost mnogo veća od svega što može da uradi za drugog čoveka.
Samopoštovanje je temelj svakog odnosa
Najvažnija lekcija nije kako naterati muškarca da više ceni ženu.
Pravo pitanje je: da li žena sama dovoljno ceni sebe?
Jer kada neko stalno pristaje na manje nego što mu je potrebno, kada ćuti o svojim potrebama i kada ljubav dokazuje neprestanim odricanjem, partneru šalje poruku da su njene potrebe manje važne.
Zato nije potrebno postati hladna, nedostupna ili gruba.
Nije potrebno igrati igrice.
Nije potrebno izazivati ljubomoru.
Potrebno je samo prestati sa stalnim dokazivanjem.
Volite partnera, ali nemojte zbog toga prestati da volite sebe.
Budite brižni, ali ne dozvolite da briga postane jednosmerna ulica.
Budite dostupni, ali ne zaboravite da imate pravo na sopstveni život.
I, pre svega, ne pokušavajte da svoju vrednost merite količinom žrtve koju ste spremni da podnesete.
U zdravoj vezi žena ne treba da bude ni sluškinja, ni spasitelj, ni menadžer tuđeg života. Ona treba da bude partner – ravnopravna, poštovana i dovoljno sigurna u sebe da zna da ljubav ne zahteva od nje da nestane.
