Svaka žena sa kojom je moj otac izlazio nakon majčine smrti izgledala je oduševljeno što ga vidi, samo da bi nestajala pre zore. Kada je moja prijateljica pristala da mi pomogne da shvatim zašto, zastrašujuća poruka je dokazala da to nikada nije bila slučajnost.
Moj otac je izgubio majku pre dvanaest godina. Bila sam dovoljno stara da razumem šta smrt znači, ali previše mlada da razumem šta može da učini osobi koja je ostavljena. Posle sahrane, postao je drugi čovek.
Pre nego što je mama preminula, unosio je život u svaku sobu. Pevao je dok je spremao kafu. Pričao bi užasne šale za stolom i smejao se čak i pre nego što bi stigao do kraja. U kući je uvek negde svirala muzika. Posle njenog odlaska, tišina se spustila na sve.
Godinama je odbijao da izlazi sa bilo kim
Članovi njegove porodice su ga ohrabrivali da se sa nekim upozna. Prijatelji bi ga pozivali na večere, i uvek bi se potrefilo da pored njega sedi neka žena.
Odbijao je sve pozive.
Jednog dana sam mu rekala da mama nikada ne bi želela da ostatak života provede sam. Pogledao me je izrazom koji nikada nisam zaboravila.
„Nisam sam, Lola“, rekao je. „Imam tebe.“
Taj odgovor me je više povredio nego što sam priznala.
Onda, gotovo bez upozorenja, nešto se promenilo. Registrovao se na aplikacijama za upoznavanje. Otkrila sam to jedne subote popodne kada sam svratila do njegove kuće. Sedeo je za kuhinjskim stolom, držeći telefon obema rukama. Naočare za čitanje su mu bile nisko na nosu, a on se smešio ekranu. Nisam videla taj osmeh godinama.
„Šta gledaš?“, upitala sam.
Brzo je zaključao telefon.
„Ništa.“
Podigla sam obrvu. Izdržao je manje od deset sekundi pre nego što je odustao. „Napravio sam profil.“
„Profil za upoznavanje?“
Klimnuo je glavom, iznenada izgledajući postiđeno. Pre nego što je mogao da objasni, zagrlila sam ga. U početku je ostao ukočen, a onda mi je uzvratio zagrljaj.
„Mislim da bi mama odobrila“, rekla sam.
„Nadam se“, promrmljao je.
Počeo je da upoznaje divne žene
Pričao bi sa mnom o njima pre svakog sastanka. Jedna od njih je radila u biblioteci. Druga je bila vlasnica lokalne pekare. Treća je provodila vikende volontirajući u skloništu za životinje.
Svaki put je delovao iskreno i pun nade. Međutim, nijedna od njih nikada nije ostala.
U početku sam pretpostavila da im jednostavno nije suđeno. Romantični susreti su bili komplikovani. Dvoje ljudi je moglo da provede prijatno veče zajedno, a da pritom shvati da nema budućnosti. To sam sebi govorila svaki put kada bi neka žena prestala da odgovara.
Onda sam primetila nešto što je bilo nemoguće ignorisati. Sve veze su se završavale na potpuno isti način. Sastanak je uvek išao savršeno. Onda bi me otac zvao i opisivao restoran, njihov razgovor i male trenutke koji su ga nasmejali. Nikada nije delovao ponosno. Delovao je olakšano. Uvek su planirali da se ponovo vide. Sledećeg jutra, ona bi nestala.
Nije bilo telefonskih poziva. Nije bilo poruke. Nije dato nikakvo objašnjenje.
Prvi put, tata je pretpostavio da je zauzeta. Drugi put, pomislio je da je pogrešno protumačio njeno interesovanje. U trećoj epizodi, počeo je da preispituje sebe.
„Možda previše pričam o tvojoj majci“, rekao je.
„Skoro nikada ne pričaš o njoj tokom naših sastanaka.“
„Možda sam previše staromodan.“
„Držao si joj vrata otvorena. To nije zločin.“
Umoran se osmehnuo, ali moje reči utehe nikada nisu zaista doprle do njega. Svako odbijanje mu je slomilo srce.
„Ne razumem“, promrmljao je.
„Sve su izgledale tako srećno.“
Zamolila sam svoju prijateljicu za uslugu
Nakon što je šesta žena nestala, više nisam mogla da ignorišem. Nešto nije bilo u redu. Zato sam zamolila svoju prijateljicu, Rejčel, za uslugu.
„Izađi sa njim.“
Nasmejala se. „Šališ se?“
„Ozbiljna sam.“
Nevoljno je pristala. Sastanak je prošao čak i bolje nego što je očekivala. Rejčel me je pozvala posle. „Tvoj tata je neverovatan“, rekla je. „Ne mogu da verujem da mu niko nije dao šansu.“
Sledećeg jutra ni ona nije bila tu. Nije bilo odgovora. Pravo na njenu govornu poštu. Te večeri, konačno mi je poslala SMS poruku.
„Ne kontaktiraj me. Molim te.“
Otišla sam pravo u njen stan. Njen auto je još uvek bio tamo. Farovi su bili upaljeni. Ali niko se nije javio. Sledećeg popodneva, pozvala je. Glas joj je drhtao.
„Ne mogu da objasnim preko telefona.“
„Kada možemo da se vidimo?“ Upitala sam.
„Sutra ujutru.“
Jedva sam spavala te noći. Sledećeg jutra, stigla sam je ispred njene kancelarije pre nego što je ušla.
„Šta se desilo?“, upitala sam.
„Šta je moj otac uradio?“
Onda mi je pokazala svoj telefon.
Na ekranu je bila poruka sa broja koji nije prepoznala.
„Ako ti je stalo do njega, nestani pre nego što mu postaneš važna.“
Ispod toga nalazila se fotografija.
Moja majka.
Bila je to stara fotografija koju sam prepoznala istog trenutka. Mama je sedela u dvorištu, naslonjena na tatino rame, sa onim svojim širokim osmehom. Ali na poleđini fotografije, koju nikada ranije nisam videla, bila je rukom ispisana rečenica:
„Svaka žena posle mene mora da ode.“
Pogledala sam Rejčel.
„Ko ti je ovo poslao?“
„Ne znam. Ali nije stao na tome.“
Otvorila je sledeću poruku.
„Pitaj Lolu šta se dogodilo njenoj majci.“
Osetila sam kako mi se stomak steže.
„To nije moguće.“
„Zašto?“
Nisam odgovorila. Jer sam se setila nečega što sam godinama potiskivala.
Potisnuto sećanje
Noć pre nego što je mama umrla, probudila sam se zbog glasova iz dnevne sobe. Imala sam četrnaest godina. Čula sam mamu kako plače, a tatu kako govori nešto tiho i ljutito. Kada sam otvorila vrata svoje sobe, oboje su naglo ućutali.
Sutradan je mama poginula u saobraćajnoj nesreći. Godinama sam verovala da je to bila užasna slučajnost.
Rejčel me je posmatrala.
„Lola... šta mi ne govoriš?“
„Ne znam“, šapnula sam. „Ali moramo da saznamo ko šalje ove poruke.“
Te večeri otišla sam kod oca.
Sedeo je za kuhinjskim stolom, baš kao one subote kada sam prvi put videla njegov profil za upoznavanje. Samo što ovog puta nije držao telefon.
„Tata“, rekla sam.
Podigao je pogled.
„Moramo da razgovaramo o mami.“
Lice mu je odmah pobledelo. Dugo je ćutao. A onda je rekao: „Znao sam da ćeš jednog dana pitati.“
Srce mi je zalupalo.
„Šta se dogodilo te noći?“
Spustio je pogled na svoje ruke.
„Tvoja majka nije poginula slučajno.“
Nisam mogla da udahnem.
„Šta?“
„Neko je pokušao da je uplaši. Nije trebalo da je povredi. Ali stvari su izmakle kontroli.“
„Ko?“
Pogledao me je pravo u oči.
„Ja.“
Bolna istina i poslednje upozorenje
Kao da se ceo svet zaustavio. Objasnio mi je da su se on i mama godinama svađali zbog njegove bivše poslovne partnerke, žene koja je pretila da će razotkriti finansijske prevare njegovog tadašnjeg poslodavca. Te noći tata je pokušao da je natera da ćuti. Mama je čula razgovor i zapretila da će sve prijaviti policiji. Posvađali su se. On ju je pratio kolima. Nije je udario. Ali ju je pratio dovoljno dugo da je, pokušavajući da mu pobegne, izgubila kontrolu nad automobilom.
„Zašto mi nikada nisi rekao?“
„Jer sam kukavica“, rekao je. „A onda sam shvatio da više ne mogu da promenim ono što sam uradio.“
„A žene?“
Tu je dugo ćutao.
„Nisam ih ja terao da odu.“
„Onda ko jeste?“
Pružio mi je telefon. Na ekranu je bila ista poruka koju je Rejčel dobila. Ali ovog puta, ispod nje, nalazila se druga.
„Dosta je.“
Pogledala sam tatu.
„Ko ti ovo šalje?“
Odmahnuo je glavom.
„Ne znam.“
Tada je zazvonio telefon. Nepoznat broj. Javila sam se. Sa druge strane čuo se ženski glas. Stariji. Miran.
„Lola?“
„Ko ste vi?“
Kratka tišina.
„Žena koja je bila u kolima iza tvoje majke te noći.“
Krv mi se sledila.
„Videla sam šta se dogodilo“, nastavila je. „I dvanaest godina sam ćutala.“
„Zašto?“
„Zato što sam obećala tvojoj majci.“
Pogledala sam tatu. Prvi put otkako sam ga poznavala, izgledao je istinski uplašeno.
Žena je tada izgovorila poslednju rečenicu:
„A sada je vreme da konačno saznaš zašto je tvoj otac svih ovih godina pokušavao da spreči druge žene da ostanu uz njega.“
Prekinula je vezu.
Te noći nisam spavala. Jer sam konačno shvatila ono što mi je svih ovih godina promicalo. Žene nisu odlazile zato što je moj otac bio prestar, previše tužan ili previše vezan za moju majku. Neko ih je upozoravao. A pitanje više nije bilo ko. Pitanje je bilo:
Šta je još moja majka ostavila iza sebe one noći kada je umrla?
